Nedovoljna posvećenost zdravlju zuba može imati opasne posledice po ceo ljudski organizam. Neka žarišta u usnoj duplji koja izazivaju bolesti zuba i desni, mogu da budu uzročnici tzv. konsekutivnih oboljenja. Upale u usnoj duplji pogoduju razvoju toksičnih mikroorganizama koji lako prodiru u krv. Dolazi do širenja infekcije, i ona putem krvi zahvata ostale organe, uzrokujući razna kožna, očna, kardiovaskularna, gastrointestinalna, reumatska, čak i neka nervna oboljenja.

Šta su oralna žarišta?

Dentalni plak je pravi rudnik patogenih bakterija, uglavnom onih iz grupe strepto i stafilokoka. Ako je zub oštećen karijesom, ove bakterije lako prodiru do vrha korena zuba, i tamo izazivaju infekciju. Bakterije se tu razvijaju i razmonožavaju i dovode do ograničenih oštećenja vilične kosti. Ovi ograničeni patološki procesi u viličnoj kosti nazivaju se oralna žarišta ili fokus.

Najčešće je reč o blagim hroničnim infekcijama koje imaju specifičnu simptomatologiju, bez teških subjektivnih tegoba.

Žarišta u usnoj duplji takođe mogu da nastanu usled infekcije korenskog kanala zuba, prisustva stranog tela u tkivu, zaostalih korenova i parčića zuba, kao i zbog paradontopatije.

Šta su konsekulativna oboljenja

Iz žarišta u usnoj diplji bakterije dospevaju u krvotok i limfne sudove i odatle se transportuju do raznih udaljenih organa, gde izazivaju infekciju, tj. konsekulativno obolljenje. Konsekulativna oboljenja su ona čiji je uzrok neki agens iz fokusa (oralnog žarišta). U štetne agense ubrajaju se mikroorganizmi i toksini koje oni ispuštaju, kao i materije koje se oslobađaju prilikom raspadanja bakterija. Te materije deluju kao alergeni, izazivajući alergijeske reakcije u raznim regijama organizma. Read More

Dijagnostička metoda je svaka medicinska procedura koja se izvodi sa ciljem prevencije ili otkrivanja bolesti, postavljanja precizne dijagnoze bolesti i njenog praćenja.

Sa jedne strane, za postavljanje dijagnoze bolesti, ponekad je dovoljan samo osnovni fizikalni pregled koji lekar izvodi u svojoj ordinaciji uz eventualnu upotrebu osnovnih medicinskih aparata, poput stetoskopa. Sa druge strane, određene dijagnostičke metode zahtevaju ne samo složeniju opremu već i izvođenje u strogo kontrolisanim uslovima.

Dijagnostičke metode se mogu grubo podeliti u dve grupe:

– neinvazivne
– invazivne.

Neinvazivne dijagnostičke metode

U neinvazivne dijagnostičke metode ubrajaju se sve one metode pri čijem izvođenju ne dolazi do prekida kontinuiteta kože, nema kontakta sa vidljivim sluzokožama, niti sa unutrašnjošću šupljih organa koji na površini tela inače imaju svoje prirodne otvore.

Na primer fizikalni pregled, koji podrazumeva inspekciju, palpaciju, perkusiju i auskultaciju (obično srca i pluća uz pomoć stetoskopa), zatim merenje pulsa i krvnog pritiska, merenje telesne temperature, pregled usne duplje, ali i rendgengrafija, EKG, EEG, EMG itd. su samo neke od brojnih neinvazivnih dijagnostičkih metoda. Međutim, pregled bubne opne pomoću otoskopa, pregled unutrašnjosti nosa ili pak rektalni pregled ne spadaju u grupu neinvazivnih dijagnostičkih metoda.

Neke od najaktuelnijih dijagnostičkih metoda iz ove grupe su radiografija, ultrasonografija, kompjuterizovana tomografija i nuklearna magnetna rezonanca.

Radiografija (rentgen)

Radiografija (rentgen) je neinvazivna dijagnostička metoda koja se zasniva na korišćenju jonizujućih X zraka za snimanje različitih delova tela i organa. Osnovna je dijagnostička metoda kod ispitivanja koštano zglobnog sistema. Upotrebom ove metode se vrlo brzo dobijaju podaci o povredama, degenerativnim i zapaljenskim bolestima kostiju, deformitetima, tumorima i cistama koštano – zglobnog sistema.

Nezaobilazna je i u dijagnostici brojnih plućnih bolesti, poput, na primer, pneumonije, hronične opstruktivne bolesti pluća, pneumotoraksa, izliva u grudnoj šupljini, tumora pluća i grudnog koša, tuberkuloze, profesionalnih bolesti itd. Radiografija je od velikog značaja i kod bolova u stomaku, jer može da potvrdi sumnju na neko od sledećih stanja: pucanje creva, zastoj u pasaži crevnog sadržaja, kamen u mokraćnim putevima itd.  Read More

Katarakta ili siva mrena je stanje koje karakteriše različiti stepen zamućenja sočiva do potpunog gubitka prozirnosti. Očno sočivo po rođenju je maksimalno prozirno a vid jasan. Ona je najčešći razlog za gubitak vida ljudi preko 50 godina starosti. Slabljenje vida je postepeno i traje godinama. Najčešće sa godinama dolazi do senilne odnosno staračke katarakte.

Osnovna uloga sočiva u oku je da prelama svetlosne zrake i učestvuje u akomodaciji odnosno prilagođavanju oka da vidi bliski predmet jasno. Starenjem dolazi do slabljenja akomodacionih osobina sočiva i nastaje staračka dalekovidost odnosno presbiopia; dobar vid na daljinu ali za vid na blizinu su potrebne naočare. Sa godinama, usled metaboličkih promena i smanjenog udela vode u sočivu, ono postaje manje prozirno, sivkasto, što i samo ime ovog oboljenja oka kaže. Predeo zenice kod katarakte dobija beličastu nijansu, a sočivo postaje neprozirno, javljaju se zamagljenja, mrlje i sl. Usled ovog zamućenja vid postepeno slabi do potpunog slepila. Međutim, danas se ne čeka da bolest toliko uznapreduje, već se obolelo oko operiše na vreme.

Faktori rizika za nastanak katarakte su: nasleđe, pušenje, konzumiranje većih količina alkohola, loša ishrana, metaboličke bolesti od kojih je najznačajnija šećerna bolest, zračenje, nelečen povišen krvni pritisak, trauma oka, određeni lekovi (npr.dugotrajna upotreba kortikosteroida), druga oboljenja oka kao što je glaukom, zatim starenje i td. Može se pojaviti u svakom životnom dobu, čak i kod beba usled nekih infekcija u trudnoći i takvu kataraktu nazivamo urođenom. Međutim kod najvećeg procenta ljudi reč je upravo o senilnoj katarakti. Read More

Iako je za magnetno polje neraskidivo povezan Nikola Tesla, po kome jačina magnetne indukcije nosi ime, ova volšebna svojstva magnetizma, ali i eletromagnetizma datiraju daleko iz drevne prošlosti. Dok se ne razvije i ne zaživi što šire kvantna medicina, i ne osazna u što većoj meri informacioni sistem čoveka kroz jedan holistički pristup, ove pojave će se tretirati kao mistične i biće plod špekulacija raznih isceljutelja, kvazi lekara i tako redom. O uticaju samog zemljinog magnetnog polja, ali i promena istog na živi svet još uvek nema opšte prihvaćenih stavova.

Poznato je da se čovek odvajkada divio nesvakidašnjem svojstvu prirodnog magneta, minerala magnetita da privlači predmete od ferita, odnosno gvozđa. Drevni Kinezi u Aziji nazivali su ga „kamenom ljubavi„, jer je privlačio gvozdene predmete kao što nežna majka privlači svoju decu, dok su mu stari Grci dali ime „Ahilov kamen„, jer je podizao velike predmete od gvozđa kao sto je Ahil s lakoćom podizao teško kamenje.

Magnetu su pripisivana i lekovita svojstva zbog čega je on nazivan „univerzalnim isceliteljem“ pa čak i „garantom besmrtnosti„.

Verovatno poveden tim drevnim razmišljanjima nemački lekar i teolog, dakle pseudo naučnik Franc Mešmer postavio je, krajem XVlll veka, hipotezu o životinjskom magnetizmu po kojoj sva živa bića sadrže neku vrstu magnetnog fluida, na čije stanje može da se spolja utiče. Promenom stanja ovog fluida, koje bi se postiglo odgovarajućom upotrebom stalnog magneta, mogu se, po Mesmerovom mišljenju, lečiti razne bolesti. Read More

Neuroendokrinolog Sju Karter sa Univerziteta u Ilinoisu, uradila je ispitivanje mozga prerijskih voluharica da razume zašto mali glodari urođenici na srednjem zapadu ravnice Sjedinjenih Američkih Država su jedni od najvećih prirodnih svetskih romantičara i ljubavnika. Posle parenja, većina voluharica ostaje monogamno za ceo život, podižući mladunce zajedno u glodarskoj verziji kućnog blaženstva. To je, u najmanju ruku, neobična praksa u prirodi: manje od 5% svih sisara pokazuje monogamiju, odnosno vezanost samo za jednog partnera sa kojim se i pare i obostrano roditeljsko ponašanje.

Na žalost, naučnici kažu da čovek ne spada u ovih 5% prirodno monogamnih sisara. Možda bi nekoliko injekcija vazopresina moglo da nam pomogne. Njega često nazivaju “monogamnom  supstancom”. Istraživanjem u “monogamnom” životinjskom svetu (glodar voluharica) došlo se do zaključka da doživotno parenje može biti povezano sa  dejstvom vazopresina. Pre parenja, mužijak je podjednako prijateljski raspoložen i prema  muškim i prema ženskim jedinkama. Unutar 24h  nakon parenja, mužijak  je upecan za čitav život. Kada se vazopresin izluči, mužijak postaje indiferentan prema svim ženkama osim prema jednoj. Takođe, postaje jako agresivan prema drugim mužijacima sa ispoljavanjem ponašanja karakterističnog za sindrom ljubomornog muža. Read More

Variranje nivoa dopamina i prolaktina percipiramo kao orgazam. Oba dovode do različitog ponašanja i emocionalnih simptoma, koji, mogu da nastanu tokom naredne dve nedelje. Tokom ovog vremena, ponašanje može da se promeni na gore.

Orgazam je fluktuirajući dopaminski obrazac, posebno pad, zapravo podstiče zavisnosti razne vrste. Ljudi pokušavaju da koriste veštačka sredstva za manipulaciju, „lečenje“ svojih dopamin nivoa. Nizak dopamin (ili smanjena osetljivost na njega) je u osnovi svih žudnji, bez obzira da li je neko zavisnik ili ne. Želimo naš dopamin nazad na normalu, kako bi se osećali „dobro“.

Read More

Međutim, po mišljenju mnogih autora, centralni neurohemijski molekul koji stoji iza zaljubljivanja i ”odljubljivanja” jeste molekul dopamina, neophodni proces svima nama poznat za stvaranje jake i uspešne ljubavi.

Hormon dopamina jeste hormon srži nadbubrežnih žlezdi koji se sintetiše iz amino kiseline tirozina, koja potiče iz dijete (ishrane) ili se formira hidroksilacijom fenilalanina, esencijalne amino kiseline. Ključni enzim u biosintezi ovog hormona, odnosno u sintezi kateholamina jeste tirozin hidroksilaza, enzim koji prevodi tirozin u 3.4-dihidroksi fenilalanin (dopa). U prisustvu nespecifične dopa-dekarboksilaze nastaje dopamin. Opisane reakcije se odigravaju u citoplazmi hromafinih ćelija, da bi zatim stvoreni dopamin ušao u sekretorne vezikule, prisutne u ovim ćelijama.

U hromafinim, kateholamin sekretornim ćelijama srži nadbubrega i ćelijama simpatikusnih neurona, kateholamini se čuvaju unutar sekretornih vezikula, vezanih za membranu ćelije. Po potrebi, u slučaju stresa (strah, bol, hladnoća, hirurški zahvat), iz ovih vezikula hormoni se oslobađaju procesom egzocitoze, da bi se kasnije, po završetku njihovih fizioloških funkcija izvesna količina hormona, prvenstveno noradrenalina, vratila iz cirkulacije u ove vezikule i čuvala tu do ponovnog korišćenja.

Read More

Zašto ženu privuče baš određeni muškarac, a ne neki drugi? Zašto zgodan muškarac luduje za ne toliko zgodnom ženom? Odgovori na ova pitanja mogu se svesti u samo jednu reč – feromoni ili kako ih popularno zovu „miris ljubavi„.

Reč „feromon“ je grčkog porekla i nastala je od reči „pherein“ i „hormone“, što znači „nosilac uzbuđenja“. Feromoni su hemikalije koje deluju van tela sekretom pojedinca tako što utiču na ponašanje pojedinca. Postoje „alarmni“ feromoni, za označavanje tragova, teritorije, seksualni feromoni, i mnogi drugi koji utiču na ponašanje ili fiziologiju. Oni su ponekad klasifikovani kao egzo-hormoni. Te hemijske poruke se iznose van tela, a rezultat je promena ponašanja.

Da li ste ikada osetili neodoljivu seksualnu privlačnost prema osobi koja vam zapravo ni po čemu ne odgovara? Ako je odgovor potvrdan, znajte da ste u tom trenutku bili pod snažnim uticajem feromona. Nos je zapravo jedan od ključnih organa u seksualnoj privlačnosti jer zahvaljujući njemu do mozga dopiru mirisi koji vas uzbuđuju. Reč je o suptilnim fizičkim reakcijama koje svesnom umu lako izmiču. Feromoni su odgovorni za snažnu hemijsku privlačnost koja vlada između dvoje ljudi, potreban uslov stanja ljubavi!

Read More

Svima nama su poznati simptomi ljubavi, tako da ćemo započeti citatatom iz knjige“… u trenutku kada su im se pogledi sreli vreme je stalo, ostala je bez daha, osetila je klecanje u kolenima, laganu vrtoglavicu, dok je srce lupalo pomahnitalo. Od tada više nije mogla da spava, niti je bila gladna, nije mogla da se skoncentriše na učenje pa je čak bila i rasejana, depresivna, ponekad čak iracionalnog ponašanja i skoro neosetljiva za bol. Ali kada bi bila sa njim postajala je samopouzdanija, snažnija, koncentrisanija i činilo joj se da može da pomeri brda i planine…”.

Kada bi vam se neko požalio i ispričao vam sve ove simptome, da li bi pomislili da je on bolestan? Džordž Majkl sigurno bi, a kako ljubav nije više nepoznanica ni u svetu nauke možda bi i doktori potvrdili dijagnozu LJUBAVI!

Kada govorimo o pravoj romantičnoj ljubavi, pomislićemo pre svega na stanje srca, ali da li ipak tajnu prave ljubavi možemo naći u hemijskim procesima u mozgu? Da li se sve dešava prosto na hemijskom nivou. Ipak, pravim romantičarima čak ni ova činjenica neće moći da to iskričavo, ustreptalo, uzbudljivo… ma divno stanje, kakvo zaljubljenost bez sumnje jeste, učini manje prekrasnim. Jer ono je baš to – prekrasno! Read More

Keramičke krunice

Kada se javi problem narušene estetike zuba usljed oštećenja ili prirodne deformacije sve to možemo riješiti pomoću krunica od bezmetalne keramike. Pored vrhunske estetike, bezmetalnim krunicama rješavamo i funkciju žvakanja.

Cilj izrade bezmetalnih keramičkih krunica je povrat funkcije zuba uz najviši stepen estetike.  

Bezmetalne krunice postavljamo kada imamo sljedeći slučaj u ustima:

• lom i napuknuće zuba
• oštećenje zuba
• veliki karijese na zubima
• narušena oblik i/ili prirodnu deformaciju
• promjenu boje zuba

Bezmetalnu keramika još se žargonski naziva i press kermaika ili staklo keramika. Read More

Do pre nekih petnaestak godina i nije baš bilo kul nositi fiksnu protezu. To je bilo moranje i osobe koje su je nosile uglavnom se nisu osećale dobro, jer su neretko trpele zadirkivanje okoline. Dakle, proteze za zube su smatrane nečim što umanjuje lepotu osobe, što je izdvaja od drugih i slično. Međutim, to se značajano promenilo poslednjih godina i dolazimo do stadijuma kada je zapravo vrlo kul nositi fiksnu ili bilo koju drugu protezu za zube. Od jednog sasvim negativnog odnosa prema protezi za zube dolazimo do stadijuma kada se ljudi oduševljavaju protezom za zube i kada imaju zapravo želju da je nose. Ne smemo zaboraviti da su ovom trendu i te kako doprinele svetski poznate zvezde, koje su počele da nose fiksne proteze i da to javno pokazuju. Efekat nam je naravno svima jasan, ali je činjenica da to nekada nije izgledalo tako kul. Danas, ova grana stomatologije je značajno napredovala, te se neke fiksne proteze i ne vide, a one koje se vide mogu izgledati veoma simpatično. Pored toga, čini se da je svest o značaju nošenja proteza napredovala, zajedno sa razvojem potrebe za blistavo belim zubima i zdravim osmehom. Ukoliko vam je to neophodno i planirate da uskoro počnete sa nošenjem fiksne proteze, imamo nekoliko korisnih informacija za vas. Read More

Dermatitis predstavlja vrstu kožnog problema koja se manifestuje crvenilom na koži, upaljenošću kože, svrabom, a česti su i otoci na mestima gde se dermatitis pojavi.

Ovo je jedna od čestih bolesti i neprijatnijih problema koji se mogu pojaviti na vašoj koži lica oli tela. Veoma je važno da ne postoji životna dob koju dermatitis može zaobići. On je čest u odraslom dobu, straosti, ali i kod odojčadi, pošto se dermatitis može javiti kod tek rođenih beba. Zato i spada u najčešća kožna oboljenja.

Još jedna od njegovih karakteristika je i ta što on može da traje po nekoliko dana, jednu sezonu, ako se radi o alergiji ili po nekoliko godina, ako na njegovu pojavu utiče neki drugi faktor i ako se ne tretira adekvatno. Blaža slika dermatitisa je upaljena koža koja svrbi, a teža slika su plikovi koji krvare, najčešće zbog češanja, pošto je svrab vrlo intenzivan, a naša borba sa njim neuspešna.

Postoji nekoliko vrsta dermatitisa, koji pre svega zavise od toga šta je uticalo da se ovaj problem stvori. Pročitajte nastavak teksta i saznajte koje to vrste dermatitisa razlikujemo. Read More

U Republici Srbiji   postoji zdravstveno osiguranje u vidu:

• obaveznog zdravstvenog osiguranja i
• dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Obaveznim zdravstvenim osiguranjem se zaposlenima i drugim građanima obuhvaćenim njime obezbeđuju pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na novčane naknade za slučajeve utvrđene Zakonom Republike Srbije o zdravstvenom osiguranju.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje su u stvari neki drugi vidovi osiguranja, koji mogu biti dopuna osnovnom zdravstvenom osiguranju:

• osiguranje od nastanka rizika plaćanja učešća u troškovima zdravstvene zaštite u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju
• osiguranje građana koji nisu obavezno osigurani Zakonu – nisu se uključili u obavezno zdravstveno osiguranje,
• osiguranje koje pretpostavlja veći obim i standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja.

Read More

Ukoliko ste dobili informaciju da ste zaraženi heliko bakterijom, ne treba odmah da paničite, već treba da imate u vidu da je čak 50% svetske populacije zaraženo ovom bakterijom. Naravno da može da bude opasna, ali samo ako se ne leči, ako se ostavi da stvara probleme i ako se problemi koje ona izaziva ignorišu. Zato, ne smete ignorisati simptome, ne smete ignorisati postojanje heliko bakterije, već morate da se posvetite svom zdravlju, koje treba da vam bude na prvom mestu. Read More

Jetra je najveći organ u trbušnoj duplji i kod odrasle osobe je teška oko kilogram i po. Smeštena je duboko ispod desnog rebarnog luka, a njen poremećen rad odražava se na celokupno zdravlje čoveka.

Ispravno funkcionisanje jetre od vitalnog je značaja za ceo organizam.

Veliki problem vezan za zdravlje jetre je taj što su simptomi njenog poremećenog rada nespecifični, recimo umor, malaksalost ili pak svrab, pa ljudi na njih i ne obraćaju veliku pažnju. Smatraju ih bezazlenim i čekaju da prođu sami od sebe, ne sluteći da iza njih stoje ne baš bezazleni uzroci.

Za funkcionisanje jetre i njenu ulogu vezuju se brojne kontraverze. Otkrijmo zajedno sve istine i zablude o najvećoj laboratoriji u ljudskom organizmu? Read More

Pre nego što krene na putovanje, a pogotovo na putovanje sa malom decom, imajte u vidu da pored zaštitne kreme za sunčanje, morate poneti sa sobom i malu priručnu apoteku. Takođe, neretko je veoma dobar izbor obezbediti lekarsko osiguranje i za decu i za roditelje ukoliko dođe do nekih nepredviđenih situacija tokom letovanja, i putovanja uopšte. Kada krećete na odmor sa decom, nije dovoljno odabrati samo adekvatan smeštaj, jer je za odmor sa mališanima često potrebna dobra priprema.

Pre samog putovanja veoma je bitno informisati se o zdravstvenim ustanovama koje postoje u mestu u koje putujete, kao i o tome koji pedijatri rade u tom letovalištu. Takođe, značajno je da istražite gde se nalazi najbliža apoteka u slučaju da vam bude potrebna. Ukoliko putujete u inostranstvo sa decom, potrebno je da saznate koje lekove i u kojoj količini možete poneti sa sobom i preneti preko granice ili uneti u avion u zavisnosti kojim prevoznim sredstvom putujete. Read More

Koliko često vam se desi da ne možete da se setite gde ste ostavili ključeve ili kako se zove glumac koji glumi u vašem omiljenom filmu? Da li možete da se setite svega što ste ručali prošle nedelje? Ovo su sigurno samo neka od mnogih pitanja koja sebi često postavljate. Ako se često nađete u situaciji da ne možete da se setite nekih jednostavnih stvari, potrebno je da uradite nešto povodom toga i poboljšate svoje pamćenje. Read More

Stres je postao sastavni deo života svakog od nas i prosto je nemoguće od njega pobeći. Koliko god se trudili da se ne nerviramo i da ostanemo imuni na stresne situacije koje nam se dešavaju, svakodnevnica nam ih nameće hteli mi to ili ne.

Postoji nekoliko načina koji nam mogu pomoći da izbacimo iz sebe svu negativnu eneriju kako se to ne bi odrazilo loše po naše zdravlje. Stres je uzročnik mnogih bolesti poput srčanih problema, povišenog krvnog pritiska i dijabetesa. Zato je jako važno naći način da se smirimo i izbacimo iz sebe sve negativno što nam se dogodilo u toku dana. Read More

Svake godine raste broj starnih gostiju u Srbiji, a sve je veći broj turista u Beogradu. Stranci dolaze ne samo zbog kulturn-istorijskog nasleđa naše zemlje, već je sve više onih koji dolaze zbog povoljnih medicinskih tretmana u našoj prestonici. Naime, Beograd je postao popularan po uslugama koje pružaju naši priznati palstični hirurzi, ali i stomatolozi, te ne čudi što se stranci odlučuju za naše lekare. A osim stučnosti, medicinske usluge naših lekara su i znatno povoljnije nego u drugim evropskim prestonicama. Read More

Mnoge osobe imaju problema sa hemoroidima, a da pri tom ne znaju šta je tačno uzrok tome, niti kako da izleče ovu prilično napornu bolest. Dešava se i da mnogi godinama imaju ovih problema, bez pronalaska pravog rešenja. Ukoliko se jave hemoroidi, najbolje je posetiti lekara, koji će konstatovati razlog, način, posledice javljanja, kao i mogućnosti za lečenje. Read More

U današnjem vremenu operacija vena može da se vrši na različite načine. Od klasičnog načina odstranjivanja oštećenih delova vena i podvezivanjem iza kolena ili kod prepona, do inovativnijih bezbolnih i jednostavnih metoda. Savremeni načini su upotreba svetlosnog i toplotnog lasera,  radio talasa, i najnovija – upotreba vodene pare.

Bez obzira koji je način preporučen pacijentu, operacija vena nosi sa sobom neke postoperativne rizike i probleme, koji se često javljaju. U nastavku teksta navodimo neke od komplikacija koje nosi period oporavka nakon što se sprovede operacija vena. Read More

Jedna od bolesti koje se sve češće javljaju kako u svetu, tako i kod nas, te se nažalost završava onim najgorim, smrtnim ishodom, jeste i karcinom debelog creva. Međutim, karcinom debelog creva je u većini slučajeva uspešno izlečiv, a najvažnije u svemu jeste da se rano otkrije, odnosno, da bude u početnoj fazi kako bi se lečenje sprovelo odmah i kako bi imalo stopostotnu uspešnost. Baš ta činjenica koja govori o uspešnom lečenju karcinoma debelog creva kada se otkrije u početnoj fazi, donosi potrebu da se govori o samoj prevenciji, kako prevenciji da ne dođe do stvaranja loših ćelija, tako i prevencije koja utiče na rano otkrivanje bolesti. Sama prevencija ide u nekoliko različitih smerova, svakog dana se može uraditi nešto dobro što će pozitivno uticati na vaš organizam, ali posebno su bitna dva, reklo bi se osnovna koraka. Read More

Dobar stav i držanje je mnogo više od toga da stojite uspravno kako biste izgledali što je bolje moguće. Dobro, odnosno pravilno držanje je važan segment vašeg dugoročnog zdravlja. Pobrinite se da držite svoje telo i kičmu na pravi način, bez obzira da li se krećete, stojite ili sedite, jer tako možete preventivno delovati na mnogobrojne zdravstvene probleme, sprečiti nastanak bola i povreda koje vas mogu sprečiti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Držanje je položaj kako držite svoje telo, bilo da ste u pokretu ili ne. Dinamičko držanje je položaj tela koji imate kada se krećete, bilo da hodate ili trčite. Statičko držanje je položaj tela koji imate kada se ne krećete, odnosno kada stojite, sedite ili spavate. Za pravilan razvoj kičme, važno je da imate dobar i dinamički i statički položaj tela. Ergonomija sedenja je izuzetno važna, s toga je jako bitno da u svom posedu imate neku od ergonomskih stolica koje će značajno pomoći vašim leđima i kičmi za vreme sedenja. Read More