Danas su roditelji i doktori sve više u mogućnosti da predvide koja deca imaju povišen rizik od razvoja alergija – kako na hranu, tako i drugih oblika alergija.
Uticaj genetike
Postoje porodice u kojima se alergije češće pojavljuju, takozvamne atopične porodice, pa deca rođena u ovakvim porodicama dokazano imaju povišen rizik od razvoja alergija.
Procenjuje se da čak će polovina dece iz atopičnih porodica razviti alergiju, naspram jednog na petoro dece u porodicama kod kojih nema alergija. Ovaj rizik je čak i viši ukoliko oba roditelja imaju alergije.
Kada je u pitanju veza između genetike i alergije, postoji nekoliko alergijskih stanja koji su često udruženi zajedno, a to su: astma, atopijski dermatitis (ekcem), alergijski rinitis i alergije na hranu.
Ipak, deca ne moraju razviti uvek ista alergijska stanja kao i drugi članovi porodice, već je reč o povišenoj podložnosti kod deteta za razvoj alergije uopšte.
Rani znaci alergije
Postoje rani znaci koje vam mogu pomoći da na vreme preduzmete mere prevencije ako se brinete da li će i vaše dete razviti alergije. Skorašnje studije su pokazale da neki od najzanačjnijih znakova da će se kod deteta razviti alergija, počinju da se javljaju već u toku prve godine života.
Studija, objavljena u američkom Žurnalu alergije i kliničke imunologije, pokazala je da jednogodišnje bebe osetljive na razne alergene imaju čak do 16 puta veći rizik da razviju alergiju na hranu do 3. godine u odnosu na druge bebe. Tako na primer, bebe sa ekcemima imaju skoro 5 puta veći rizik da razviju alergiju na hranu u odnosu na druge bebe, do 3. godine.
Najneverovatniji podatak iz studije jeste da deca koja imaju i pojačanu osetljivost na alergene i ekceme imaju čak 34 puta veću verovatnoću da razviju alergiju na hranu do 3. godine, u odnosu na bebe koje nemaju ove faktore rizika.
Faktori koji povećavaju rizik od alergija
Ne razviju sva deca koja dolaze iz atopičnih porodica alergije. Sa druge strane, deca koja ne dolaze iz atopičnih porodica nekada mogu razviti alergije. Zbog toga, genetika nije jedini faktor u predviđanju nastanka alergija, već se čini se da i drugi faktori učestvuju u ovom procesu.
Faktori koji se dovode u vezu sa alergijama su vezani za okruženje i životne navike, kao što su:
- izloženost duvanskom dimu
- Izloženost farmi i životinjskim proizvodima
- Psi i mačke
- Okruženje vrtića
- Virusne infekcije
- Vakcinacije
- Lekovi
- Zagađenje vazduha
- Način ishrane
Vrlo je verovatno da svaki od ovih faktora igra ulogu u patogenezi alergija, naročito kada su u pitanju osobe koje imaju genetsku predispoziciju za alergije.
Mere prevencije
Kako sprečiti alergije na hranu?
Alergija na hranu može prozurokovati razna alergijska stanja, od ekcema pa do ozbiljnih alergijskih reakcija koja mogu ugroziti život deteta. Uobičajeni okidači jesu pojedine namirnice, kao što su: kikiriki i drugi orašasti plodovi, kravlje mleko, jaja, soja, pšenica, riba i školjke.
Ipak, ograničavanje ishrane majke tokom trudnoće i dojenja, i isključivanje specifičnih alergena, ukoliko je beba zdrava, se rutinski ne preporučuje kao način da se spreče alergije na hranu. Najnovija istraživanja ukazuju na to da se kod bebe alergija neće sprečiti ukoliko izbegavate alergene tokom perioda trudnoće ili dojenja. Majčino mleko je idealan način ishrane bebe. Najmanje je verovanto da će beba imati alergijsku reakciju ako se hrani majčinim mlekom, pri tom se majčino mleko lako vari i jača imuni sistem odojčeta. Dojenje se naročito preporučuje tokom prvih 4 do 6 meseci, jer se može smanjiti verovatnoća rane pojave ekcema kod beba, teškoća sa disanjem i alergije na kravlje mleko.
Kod dece kod kojih postoji povišen rizik od razvoja alergija, a koje se ne hrane majčinim mlekom, preporučuje se hidrolizovana formula kao hipooalergenska zamena formulama na bazi kravljeg mleka ili soje.
Između 4. i 6. meseca može se postepeno uvoditi hrana sa jednom namirnicom, kao što su pojedino voće (jabuke, kruške, banane), povrće (zeleno povrće, batat, bundeva i šargarepa) i pojedine žitarice (pirinač ili ovas), jedna po jedna.
Hrana se na ovaj naćin može uvoditi na svakih 3 do 5 dana, u skladu sa razvojnom zrelošću deteta. Ovako spor proces daje roditeljima šansu da identifikuju i uklone one namirnice koje uzrokuju alergijsku reakciju kod deteta.
Jaja, mlečni proizvodi, kikiriki i orašasti plodovi, riba i morski plodovi se mogu uvoditi postepeno, 4 do 6 meseci nakon što je ustanovljena tolerancija na namirnice koje su manjeg alergenskog potencijala. Svako dalje odlaganje uvođenja alergena ustvari može i povećati rizik od razvoja alergija.
Na osnovu dosadašnjih saznanja, preporuka roditeljima je da što ranije u dečju ishranu uvrste što raznovrsnije namirnice, uključujući i one koje sadrže poznate alergene, kao što je kikiriki.
Velike su koristi od ranog uvođenja kikirikija u ishranu. Istraživanja su pokazala da ovo rano uvođenje može da smanji rizik od alergija kod dece sa rizikom od alergija čak do 80%.
Ipak kod dece sa povišenim rizikom od alergija – naročito kod dece sa ekcemima ili pojačanom osetljivošću na alergene, kao i kod onih kod kojih brat, sestra, majka ili otac imaju alergije, trebalo bi se pre uvođenja namirnica-alergena prethodno konsultovati sa detetovim pedijatrom ili alergologom.
Kako sprečiti alergije na supstance iz okruženja?
S obzirom da neki alergeni u vazduhu mogu da deluju kao okidači za simptome alergije ili astme, smanjenje kontakta sa ovim alergenima još tokom najranijeg uzrasta može odložiti ili sprečiti simptome alergije ili astme.
Najjasnija istraživanja za ove tvrdnje su se pokazala na primeru kućnih grinja. Ukoliko vaše dete pripada rizičnoj grupi za razvoj alergije, postoje načini kojima možete kontrolisati prisustvo grinja u domu.
Najbolje je da koristite antialergijske navlake za jastuke i dušeke i perete posteljinu u toploj vodi jednom nedeljno. Vlažnost vazduha u domu treba da se održava na ispod 50%. Ukoliko je moguće, dobro je ukloniti tepihe i tapacirani nameštaj iz bebine sobe.
Kućni ljubimci
Veza između izloženosti životinjama i razvoja alergija i astme je donekle zbunjujuća i potrebno je uzeti u obzir veći broj faktora. Ranije studije su sugerisale da deca koja su izložena životinjama rano u životu imaju veću verovatnoću da razviju alergije i astmu. Skorašnje studije su izgleda pokazale da rani kontakt sa životinjama (naročito mačkama i psima) može ustvari zaštititi dete od razvoja ovih stanja. Novija istraživanja takođe sugerišu da deca koja se odgajaju na farmama u manjem broju razvijaju alergije i astmu.
Svakako se konsultujte sa detetovim pedijatrom da biste odlučili šta je najbolje za vaše dete.
Duvanski dim
Jako je važno da dete ne izlažete duvanskom dimu, ni pre, ni posle rođenja.
Pušenje tokom trudnoće povećava šansu da dete razvije probleme sa disanjem tokom ranog detinjstva.
Izlaganje deteta duvanskom dimu (čak i ako majka nije pušač) je takođe pokazalo povezanost sa većim rizikom od razvoja astme i drugih hroničnih bolesti disajnih organa.
Koristi dojenja za sprečavanje alergije
Infekcije donjih disajnih organa često deluju kao okidač za astmu. S obzirom da dojenje bar prvih 4 do 6 meseci bebinog života jača imuni sistem deteta, ono pomaže u sprečavanju ovih infekcija i, na duže staze, razvoja astme.
Kako da saznam da li moje dete ima alergiju?
Kod beba i male dece se često javljaju simptomi koji mogu stvoriti sumnju na postojanje alergijskog stanja.
Alergološko testiranje može da pomogne da se utvrdi da li je konkretan simptom uzrokovan alergijom (na primer, da li je curenje nosića posledica infekcije gornjih disajnih puteva ili alergije) i o kom specifičnom alergenu je reč.
Stanja kod kojih alergološko testiranje može da bude naročito korisno jesu:
- Upala ili iritacija nosa (rinitis)
- Astma
- Nepovoljne reakcije na hranu, ubod insekta ili lekove
- Osip na koži (ekcem ili kontaktni dermatitis)
Kada se kod deteta jave simptomi slični simptomima prehlade i traju duže od nedelju dana, pri tom se javljaju otprilike u isto doba godine, ovo može ukazivati na alergiju.
Tako recimo kašalj i šištanje pluća, naročito noću, može biti simptom alergijske astme izazvane kućnim alergenima.
Ukoliko postoji sumnja na alergiju, povedite dete kod alergologa. Doktor će izabrati odgovarajući metod ili kombinaciju metoda da bi došao do prave dijagnoze.
U postupku dijagnoze, najčešće se koriste:
- kožni alergo testovi
- testovi iz krvi
- testovi eliminacije radi detetktovanja alergena
Kožni alergo testovi
Kožni testovi su korisni da bi se otkrile alergije na čestice u vazduhu, hranu, ujed insekta, dlaku kućnih ljubimaca, penicilin i druge substance. Test se izvodi tako što se razblaženi alergen iglicom uvodi u površinski sloj kože. Ovaj test se retko izvodi kod dece mlađe od 6 meseci.
Koža deteta se zatim posmatra oko 15 minuta i prati se da li dolazi do ikakve reakcije. Crvenkasti osip (povišene, crvene papule koje svrbe) ukazuje na prisustvo alergijskih antitela kada koža dođe u dodir sa specifičnim alergenom. Što je širi ovaj osip, to je veća osetljivost.
Da bi se ovi testovi pravilno izveli, dete ne sme da uzima lekove protiv alergije bar 3 do 14 dana pre testa, u zavosnosti od leka (ovo se ne odnosi na lekove koji se koriste kod astmatičnog napada).
Testovi iz krvi
Analiza krvi uz određivanje specifičnih IgE (alergisjkih) antitela se najčešće radi kada nije moguće izvesti kožne testove, usled iritacije kože ili ako dete ne sme da prestane sa uzimanjem lekova (koji bi opstruisali izvođenje kožnog testa).
Ipak, testovi iz krvi nisu toliko osetljivi u detekciji alergija kao što su kožni testovi.
Testovi eliminacije namirnica
Kada postoji sumnja na alergiju na hranu kod deteta, alergolog može preporučiti dijetu uz nadzor od nedelju dana, u kojoj će se izbaciti ili izolovati namirnice za koje se sumnja da uzrokuju reakciju. Najčešće od njih su: mleko, soja, jaja, kikiriki, pšenica, orašasto voće i morski plodovi.
Ako se dokaže alergija, alergolog će vam prepisati najpogodniju terapiju, koja može da obuhvati strategiju izbegavanja alergena, primenu lekova, modifikaciju režima ishrane ili injekcije.
Kada je dijagnostifikovana astma, alergološki testovi mogu da pomognu porodicama da razumeju na koji način alergeni utiču na dete, pa roditelji mogu da nauče kako da izbegavaju supstance koje mogu da pogoršaju simptome.
Izvori:
www.news-medical.net
www.acaai.org
