Disanje obično uzimamo “zdravo za gotovo”, jer je to jedan od procesa u našem organizmu koji se neprestano odvija bez uticaja volje i svesti. Vi znate da bez disanja nema života, ali treba znati da bez pravilnog disanja nema zdravlja.
ŠTA UDIŠETE?
Celokupna priroda, a naročito vazduh, puni su zagađenja, a mi nemamo mogućnost da ne dišemo i preživimo. Pored tih neizbežnih problema ima ljudi koji puše ili rade sa opasnim isparenjima i time dodatno ugrožavaju svoje zdravlje.
Dakle, unošenje štetnih materija putem disanja, u nekim slučajevima zavisi od čvrstine naše odluke i volje da je sprovedemo u delo, ali na kvalitet vazduha uopšte, pojedinac teško da može ozbiljnije uticati.
Trudite se da provodite vreme na svežem vazduhu, u prirodi, poput smeštaja Kuća Zdravlja Srbija. Često provetravajte prostorije u kojima duže boravite. Dišite za zdravlje!
DIŠITE PRAVILNO ZA ZDRAVLJE
U istočnjačkim kulturama su vežbe disanja uobičajena praksa, dok u drugim delovima sveta samo određeni profesionalci uče različite tehnike disanja. Ipak, to nije neko pomodarstvo ili fah idiotija već nam je kao vrsti urođeno. Svako novorođenče dolazi na svet već “obučeno” za pravilno disanje, ali to većina ljudi kasnije “zaboravi”.
Pogledajte bebe, sve dišu stomakom. Analizirajte sebe, koliko duboko udišete vazduh, da li koristitie samo gornji deo pluća, napumpavajući grudni koš ili dišete stomakom? Osnovni mišić disanja je dijafragma, pregrada koja deli stomačni deo organizma od grudnog dela.
Lezite na leđa i stavite jednu ruku na stomak, a drugu na grudi, ako se prilikom udaha podiže samo gornja ruka, a donja miruje, ne dišete pravilno.
Kada ne koristite dijafragmu pri disanju, ne unosite dovoljno kiseonika u organizam. Da li dišete ubrzano ili sporo? Nemojte disati na usta, već na nos, da biste smanjili ulaz bakterija i nečistoća u organizam.
Pravilno disanje podrazumeva da je izdah duplo duži od udaha, a dah se u napunjenim plućima zadržava duplo duže od izdaha. Dakle, razmera udah- zadržavanje daha – izdah, treba da bude 1-4-2.
Na taj način, pogotovo ako na kraju izdaha kažete ha-ha-ha, izbacujete sav zaostali vazduh iz pluća u kome je prljavština i patogeni elementi!
Dišite za zdravlje polako i duboko!
SPORTISTI ZNAJU ZAŠTO
Većina ljudi ima u svom iskustvu bar jedno neprijatno sećanje na “upalu mišića”.
Sportisti znaju da pri povećanim naporima i nepravilnom disanju, zbog smanjene količine kiseonika, dolazi do stvaranja mlečne kiseline, koja izaziva bolove u mišićima i otežano kretanje. Upravo zato dišu duboko i usporeno, kako izbegli bol. Kada je disanje plitko, mogu se pojaviti i glavobolja ili vrtoglavica.
Grudnim disanjem se “podižu” gornje regije pluća, čime se povećava opterećenje mišića i potreba za kiseonikom. Istovremeno u organizam ulazi manja količina vazduha, koji ne dolazi do dubokih donjih delova pluća gde su alveole u kontaktu sa većim brojem kapilara, tako da se ceo organizam lošije opskrbljuje kiseonikom.
DIŠITE ZA ZDRAVLJE- BUDITE SVOJ LEKAR!
To nisu jedine tegobe u organizmu koje nastaju zbog nedostatka kiseonika. Dišite za zdravlje i ublažićete ili potpuno rešiti svoje zdravstvene probleme.
Prema brojnim medicnskim istraživanjima duboko i sporo disanje ima puno pozitivnih posledica za organizam.
Pravilno disanje podstiče, između ostalog, rad limfnog sistema koji je odgovoran za izbacivanje dve trećine toksina iz tela.
Masaža unutrašnjih organa zbog pokreta dijafragme, poboljšava rad probavnog trakta, što povoljno utiče na regulisanje telesne težine koja postaje globalni problem.
Naučnici su dokazali međuzavisnost disanja i krvnog pritiska. Istraživanja na osobama koje pate od hipertenzije pokazala su da je dovoljno desetak minuta dnevno disati polako i ujednačeno kako bi se opustili i raširili krvni sudovi, čime se smanjuje pritisak i rizik od daljih komplikacija.
Pravilno disanje povoljno deluje na zdravlje i izgled kože. Zbog bolje prokrvljenosti i dotoka kiseonika, naš najveći organ postaje svež, mek i blistav.
DIŠITE ZA ZDRAVLJE, ALI I ZA PAMET!
Povoljan uticaj pravilnog disanja se oseća ne samo u radu srca i regulisanja krvnog pritiska, već i u funkciji parasimpatičkog nervnog sistema, donoseći opuštenost i smirenje organizmu savremenog čoveka koji je svakodnevno izložen stresu.
Veza između ritma disanja i stresa postoji još od pračoveka. Ipak, pravilno disanje smanjuje stres, a bolji dotok kiseonika povećava koncentraciju, pri učenju i pamćenju, moć percepcije i produktivnost. Trema nestaje, a zamena joj je osećaj energije i vitalnosti.
Da li ste znali da prosto kucanje na elektronskim spravama remeti normalan ritam disanja kod 80% osoba?
Kada razmislite o svoj dobrobiti koju vam omogućuje pravilno disanje. Kada se setite da smo svi upražnjavali ispravnu tehniku na samom početku života, ne oklevajte ! Počnite odmah, dišite za zdravlje!
