Najbolje metode tretiranja pelenskog osipa

Da li se slažete sa onom čuvenom narodnom izrekom: malo dete – mala briga, veliko dete – velika briga? Roditelji veće dece sigurno će se usaglasiti sa ovom konstatacijom, ali, pitajte roditelje malih beba. Naročito one „novopečene“, bez mnogo roditeljskog iskustva. Sigurni smo da će odrično vrteti glavom, ubeđujući vas da je upravo njima najteže.

Šta je to kod malih beba što brine i plaši roditelje, čineći ih nesigurnim? Bebe su male i krhke. Ne umeju da kažu jasno i glasno šta ih boli, šta im smeta, niti šta žele. Bebe svaku komunikaciju ostvaruju kroz plač. Osim toga, bebe su osetljive u svakom smislu, pa roditelji dodatno upadnu u paniku kada se pojavi neki problem, naročito ako se on tiče bebinog zdravlja.

Odmah na početku želimo da vas ohrabrimo: biće sve u redu. Budite pažljivi, slušajte svoje instinkte (jer Vi najbolje poznajete svoju bebu), ne paničite, potražite stručne savete, konsultujte pedijatre ako je potrebno. Jer, ono što sada vi doživljavate, milioni roditelja su doživeli pre vas, bez posledica.

Kad bebina koža zadaje probleme

Koža Vaše bebe je mnogo tanja od kože odraslog čoveka. Isto se sastoji od tri sloja, ali su oni vrlo slabo razvijeni. Upravo zato je osetljiva na uticaj različitih mikroorganizama, kao što su bakterije ili gljivice. Bebina koža nema razvijen lipidni sloj, te je iz tog razloga sklona sušenju, perutanju, što često uplaši roditelje i izaziva probleme. Beba nema moć termoregulacije putem kože kao odrasli ljudi, tj. bebe se ne znoje i ne mogu na taj način da se rashlade.

Ipak, deo kože koji najčešće pravi problem bebi i roditeljima je pelenska regija. Taj deo kože je tokom čitavog dana i noći „zatvoren“ u peleni. Topla i vlažna sredina, kao i obično, pogoduju razvoju gljivica i bakterija, koji su najčešći uzročnici pelenskog osipa kod beba. Pelenski osip ili pelenski dermatitis je česta pojava, naročito tokom prve godine bebinog života. Nema roditelja koji se u praksi nije sreo sa ovom neprijatnom, ali ne i opasnom pojavom.

Kako izgleda pelenski osip?

Pelenski dermatitis ima nekoliko različitih formi pojavljivanja. Obično se najpre javlja crvenilo kože, što je znak izvesnog upalnog procesa. Nekada se završi na crvenilu, peckanju i svrabu, a nekada se nakon nekoliko dana može pojaviti i tačkasti osip, koji ako se ne tretira, može dalje da se komplikuje, tako što puca i inficira se. U nekim slučajevima pelenski dermatitis izazove pojavu hrapave kože, koja je tvrđa nego zdrava koža.

Uzročnici pelenskog osipa su najčešće bakterije i gljivice, koje su prisutne u urinu, stolici, ali i u okolnoj sredini. Jedini način da ga sprečite jeste redovna higijena. 

Redovna higijena je jedina preventiva

Jedina preventiva pelenskog osipa je zaista redovna higijena. Ona najpre podrazumeva dobar izbor pelena, jer od svojstava pelene zavisi i stanje bebine kože. Visoko kvalitetne pelene treba da budu izrađene od najfinije celuloze, da ne sadrže boje, mirise niti losione, jer ove hemijske supstance izazivaju alergijske reakcije i iritiraju kožu, pa mikroorganizmi brže prodiru u nju. 

Pelene treba redovno menjati, prilkom svakog presvlačenja bebu treba temeljno očistiti mlakom vodom i tupferima, pa zatim dobro osušiti kožu pelenske regije. Ako nemate pri ruci vodu, preporučujemo vlažne maramice na bazi vode, takođe bez boja i mirisa.

Dobro očišćenu i osušenu kožu potom treba namazati zaštitnom kremom, najbolje onom na prirodnoj bazi, bez parabena i drugih alergena, jer krema predstavlja fizičku barijeru između pelene i bebine kože.

A šta ako se pelenski osip ipak javi?

Kod blažih oblika pelenskog osipa, koji se obično javlja u formi crvenila, nije potreban nikakav poseban medicinski tretman. Dovoljno je pojačati higijenu, što češće menjati pelene, naročito kada beba ima stolicu, zatim prilikom svakog menjanja pelene oprati bebu mlakom vodom i blagom kupkom, pa dobro prosušiti kožu. Pustite bebu što duže možete da bude bez pelena, da koža „diše“, te da se i na taj način upalni proces smiri. Sledeći ova uputstva, pelenski osip bi trebalo da se sanira za nekoliko dana.

Ponekad se stanje kože može pogoršati, promene na koži mogu da se upale i inficiraju. Beba tada postaje razdražljiva, plačljiva, uzemirena, ne može da spava. Da situacija ne bi izmakla Vašoj kontroli, u takvim okolnostima treba da potražite savet pedijatra ili čak dermatologa (ako pedijatar proceni da je neophodno).

Pedijatra konsultujte u slučajevima da primetite da su se promene na bebinoj koži zagnojile, zatim ako bebi poraste telesna temperatura, ili ako primetite otečene limfne čvorove u preponskoj regiji (koji su znak ozbiljnije infekcije ili upalnog procesa). Još jedna situacija kada neizostavno treba da posetite lekara jeste kada osip počne da se širi po telu, van pelenske regije, pa zahvati noge ili ruke, takođe i stomačić.

Pedijatar će Vam prepisati adekvatnu terapiju (antibiotke ili antimikotike), ili Vas, u težim slučajevima, uputiti kod dermatologa. U svakom slučaju, treba istaći da se pelenski osip leči, nekada može da potraje, da bude dosadan ili da se ponavlja, ali, zapravo, nije naročito opasan za bebu.

Da li je moguće sprečiti alergije kod bebe?

Danas su roditelji i doktori sve više u mogućnosti da predvide koja deca imaju povišen rizik od razvoja alergija – kako na hranu, tako i drugih oblika alergija.

Uticaj genetike

Postoje porodice u kojima se alergije češće pojavljuju, takozvamne atopične porodice, pa deca rođena u ovakvim porodicama dokazano imaju povišen rizik od razvoja alergija.

Procenjuje se da čak će polovina dece iz atopičnih porodica razviti alergiju, naspram jednog na petoro dece u porodicama kod kojih nema alergija. Ovaj rizik je čak i viši ukoliko oba roditelja imaju alergije.

Kada je u pitanju veza između genetike i alergije, postoji nekoliko alergijskih stanja koji su često udruženi zajedno, a to su: astma, atopijski dermatitis (ekcem), alergijski rinitis i alergije na hranu.

Ipak, deca ne moraju razviti uvek ista alergijska stanja kao i drugi članovi porodice, već je reč o povišenoj podložnosti kod deteta za razvoj alergije uopšte. Read More

Metode transplantacije kose

dišite za zdravlje u prirodi

Od pamtiveka, jedan od najvećih estetskih problema većine bila je i ostala ćelavost koja nastaje gubitkom kose iz nekog od brojnih razloga. Nekada su za gubitak kose krivi nasledni, odnosno, genetski faktori, nekad neka oboljenja, zdravstvena stanja, hormonski poremećaji, ali je rezultat ono što najviše jedinku pogađa, a to je gubitak kose sa određenih regija ili većine glave. Do skoro, trajnog i dobrog rešenja nije bilo, a onda se pojavila transplantacija kose koja je obećavala mnogo, a zapravo, mnogo više od obećanog je uspela. Read More

Prelomi kostiju kod dece: dijagnostika i lečenje

RAD SA BEBAMA

Prelomi kostiju kod dece su česta pojava i dešavaju se na najrazličitije načine. Deca su majstori da tempiraju vreme i nameste prstiće baš na vrata automobila kad ih mi zatvaramo.

Svako dete je po prirodi znatiželjno – staviće prste u svaki uređaj koji imamo u kući samo da vidi šta ima unutra; mogu se iznenada setiti da sami poprave lanac na biciklu i priklješte prste, a najgori su padovi.

Deca do polaska u školu padnu bar pedesetak puta, u osnovnoj školi se taj broj povećava, što u školskom dvorištu, što na odmoru, pa tek na treningu!

Srećom, nije svaki pad obavezno i prelom.

Roditelji, obratite pažnju, ako nakon pada prst, ručni zglob, podlaktica ili lakat nisu normalnog oblika i izgledaju neubičajeno krivo ili ako postoji rana na koži koja nagoveštava prelom, dete treba odmah odvesti u bolnicu. Ako je prst, zglob ili podlaktica normalnog oblika i dete ih može pomerati bez prevelikog bola, stavite kocke leda na udareni deo ruke ili noge.

Ako ne stignete odmah, dete odvedite malo kasnije na pregled. Read More

Navikavanje na nošu – najvažniji saveti

Navikavanje na nošu
Navikavanje na nošu

Navikavanje na nošu je proces obuke malog deteta da koristi nošu ili šolju pri mokrenju i defekaciji. Nekada su naše bake i pre prve godine stavljale decu na nošu, ali danas je starosna granica značajno pomerena zbog komfora jednokratnih pelena, i stava da prerano navikavanje može biti štetno za psihološki razvoj deteta. Vreme koje je najpogodnije za navikavanje deteta na korišćenje noše, kako smatraju današnji stručnjaci je između jedne i tri godina. Većina dece će prvo naučiti kako da vrši veliku nuždu, tj. da kontroliše pražnjenje creva pre nego mokrenje iz bešike. Dečaci nešto kasnije usvajaju ovu veštinu od devojčica.

U procesu privikavanja na nošu jako je važna saradnja između deteta i roditelja ili negovatelja, a takođe mora postojati određena doslednost kod roditelja. Važno je ostati pozitivan, čak i kod neuspeha koji se ponavljaju i uvek koristiti nagradu umesto kazne svaki put kad dođe do uspeha. Ne treba kažnjavati dete jer će ga to obeshrabiti, i uliti mu strah i odbojnost prema noši, već se ceo proces mora detetu tako približiti da bude prijatan. Može biti od koristi gledanje crtanih filmova ili slika beba koje koriste nošu, kupovina lutke koja takođe ima svoju nošu ili posmatranje starijeg brata ili sestre kako bez problema obavljaju ovaj zadatak. Možemo takođe detetu pustiti pesmice koje voli, odnosno koje ga umiruju i ceo ovaj proces čine prijatnijim. Podstičite dete rečima da će i ono biti veliko kad nauči da piški i kaki u nošu. Takođe, roditelji mogu i sopstvenim primerom da motivišu dete, govoreći mu kako i oni to rade u “velikoj noši”. Nekada dete ima potrebu da se osami i na neki način sakrije dok vrši veliku nuždu, pa u ovim situacijama nije loše dete staviti u neki skriveni kutak u sobi.

Za odvikavanje je neophodna kako detetova fizička, tako i psihička spremnost. Ne postoji nešto kao što je savršeno vreme za navikavanje, treba osluškivati dete i proceniti kada je ono spremno. Postoji određeni broj znakova na osnovu kojih ćete znati kada je pravo vreme: Read More

Dojenje saveti – kako do uspešnog dojenja?

Saveti sa dojenje
Saveti za dojenje

Porođaj je prošao, konačno je došlo na svet dugo isčekivano biće. Osećate se iscrpljeno ali u isto vreme gorite od ushićenosti da prvi put uzmete u naručje vaše čedo. Ako je to moguće u bolnici u kojoj ste se porodili, uzmite vašu bebu odmah po rođenju. Neka oseti vašu toplinu, neka čuje glas koji prepoznaje, neka uvidi da nije sama, iako je izašla iz sigurnog okruženja koje joj je devet meseci pružala vaša materica.

Stavite je na svoje grudi. Vaša beba će odmah instinktivno da potraži bradavicu. Pustite je da vuče i stimuliše proizvodnju mleka, iako najverovatnije još uvek nema ni kapi.

U prvim danima se u maloj količini izlučuje posebno hranljivo mleko – kolostrum, bogato hranljivim materijama (minerali, vitamini, masti, proteini, aminokiseline…) i antitelima i deluje kao prirodna vakcina za vašu bebu. Read More

Copyright Doktor online 2020
Tech Nerd theme designed by FixedWidget