Dermatitis predstavlja vrstu kožnog problema koja se manifestuje crvenilom na koži, upaljenošću kože, svrabom, a česti su i otoci na mestima gde se dermatitis pojavi.
Ovo je jedna od čestih bolesti i neprijatnijih problema koji se mogu pojaviti na vašoj koži lica oli tela. Veoma je važno da ne postoji životna dob koju dermatitis može zaobići. On je čest u odraslom dobu, straosti, ali i kod odojčadi, pošto se dermatitis može javiti kod tek rođenih beba. Zato i spada u najčešća kožna oboljenja.
Još jedna od njegovih karakteristika je i ta što on može da traje po nekoliko dana, jednu sezonu, ako se radi o alergiji ili po nekoliko godina, ako na njegovu pojavu utiče neki drugi faktor i ako se ne tretira adekvatno. Blaža slika dermatitisa je upaljena koža koja svrbi, a teža slika su plikovi koji krvare, najčešće zbog češanja, pošto je svrab vrlo intenzivan, a naša borba sa njim neuspešna.
Postoji nekoliko vrsta dermatitisa, koji pre svega zavise od toga šta je uticalo da se ovaj problem stvori. Pročitajte nastavak teksta i saznajte koje to vrste dermatitisa razlikujemo.
Kontaktni dermatitis
Ova vrsta dermatitisa je jedna vrsta ekcema i nastaje kao reagovanje kože na alergene, kao što su hemikalije iz farbi, mirise, metale, razne vrste deterdženta. ovu ga još i alergijski dermatitis.
Veoma je važno da kontaktni dermatitis nastaje kao reakcija na neku hemikaliju ili kao posledica osetljivosti na neke alergene koji se nalaze u različitim materijalima. Uglavnom se pojavljuje na šakama, rukama, licu i nogama, odnosno na onim delovima koji su bili u kontaktu sa alergenom.
Zato je on zastupljen u svim životnim dobima, kako u dečijem, tako i u odraslom, s tim da je kod odraslih češći, zato što su oni češće u direktnom kontaktu sa alergenima.
Atopijski dermatitis
Možemo ga uporediti sa kontaktnim dermatitisom, a evo i u čemu.
I atopijski dermatitis je neka vrsta ekcema. Može se javiti na obrazima, čelu, licu, temenu i potiljku. Često javlja na prevojima kože (laktova ili kolena, iza uha, ispod brade…) i kao popucala koža na stopalima.
U oba slučaja prethodno navedenih dermatitisa, javlja se oticanje obolelog dela kože. Ovaj atopijski dermatitis je posledica burnog reagovanja na pojave iz okoline, koja može biti nasledna. Za kontaktni dermatitis ustanovili smo da je potrebno da dođe do kontakta sa alergenima. Naziv atopijski se koristi za različita stanja nazvana atopijske bolesti, a tu spadaju astma, rinitis, dermatitis. Atopija se zato povezuje sa alergijama.
Prvo ćemo pomenuti nasledne sklonosti ka osetljivosti na određene pojavi iz okoline.
Kod atopijskog dermatitisa često nailazimo na genetsku mutaciju gde dolazi do narušavanja zaštitne barijere kože i dehidratacije, pa je zato povećana mogućnost prodiranja alergena iz spoljne sredine u kožu, a oni uzrokuju svrab na koži. Češanje dalje pogoršava stanje i stvara nove probleme.
Samim tim, ako nemate sklonosti ka alergijama i nema genetske predispozicije ka osetljivosti kože na alergene, onda nije velika verovatnoća da obolite od atopijskog dermatitisa.
Šta to može biti uzrok iz spoljašnje sredine, a što je veliki problem za osobe sklone ekcemima, ali i astmi, i rinitisu?
To su određene stvari iz vaše okoline, kao na primer dlake mačaka i pasa, polen, različite trave, hrana (ne postoji određena hrana, već su različiti ljudi osetljivi na različite namirnice), lateks (gumeni proizvodi), sredstva za higijenu, odnosno hemijska sredstva u higijenskim sredstvima koja mogu biti agresivna.
Iako se atopijski dermatitis može javiti u bilo kom životnom dobu, smatra se da će se u najvećem broju slučajeva atopijski dermatitis javiti do pete godine života, ako postoji predispozicija za to.
Dihidrotični dermatitis
Ova vrsta ekcema podrazumeva osetljivost kože koja nije u stanju da se sama odbrani od raznih spoljašnjih, ali i unutrašnjih uticaja, kao što su stres, kontakt sa vodom i osetljivost na alergije.
Na šakama i stopalima javljaju se plikovi koji posle određenog vremena pucaju i koža se tu regeneriše, ali nakon određenog vremena ona ponovo postaje crvena, bolna i puca.
Češće se javlja kod žena, a može je biti u razlićitim životnim dobima, iako je češća u starijem životnom dobu.
Seboreični dermatitis
Jedna od najčešćih vrsta dermatitisa je seboreični dermatitis. On se javlja najčešće na temenu i na glavi, iza ušiju i na rubu kose, dakle, na kosmatim delovima tela. Delovi tela koji su pokriveni dlakama takođe imaju lojne žlezde, koje su odgovorne za pojavu ove vrste dermatitisa.
Ova vrsta dermatitisa manifestuje se kao crvenilo kože glave i svrab, a proizvod toga je perut, sitne, bele ljuspe koje se nalaze po kosi.
Smatra se da gljivične infekije takođe mogu biti krivac za pojavu ove vrste dermatitisa i to gljivice koje se naseljavaju po koži glave.
Neurodermatitis
Neurodermatitis zove se još i „polenska groznica” i javlja se kao alergija na hranu ili zbog polenovog praha koji se unosi respiratornim putem.
On počinje plikovima koji svrbe. Ima ih na rukama, nogama, vratu i najčešće se aktivira u trenucima opuštanja, kada je telo relaksirano. Ova vrsta dermatitisa podjednako je često se javlja i u detinjstvu i u starijem dobu.
Dermatitis herpetiformis
Dermatitis herpetiformis pojavljuje se kao crvena ispupčena koža, koja puca prilikom češanja. Može se pojaviti u bilo kom dobu, ali uglavom se javlja kod starijih ljudi, dok se kod dece najčešće javlja između druge i četvrte godine. Osip se uglavnom javlja na obrvama, kolenima, butinama, ali se može javiti i na drugim delovima tela, a često je povezan sa poremećajem štitne žlezde i gastritisom.
Nummular dermatitis
Nummular dermatitis je kožni problem i javlja se kao svrab, crvenilo, oticanje i pucanje kože. Plikovi koji se javljaju na mestima gde ima ove vrste ekcema, često su puni tečnosti i pucaju. Ta tečnost izlazi, ali fleke na koži ostaju i one tu mogu stajati i po nekoliko godina.
Najčešće se javlja kod starijih ljudi i najčešće po telu, a ređe na glavi ili na licu.
Stasis dermatitis
Stasis dermatitis se razvija kod osoba koje imaju slabu cirkulaciju. Najčešći je kod starijih osoba. Javlja se na listovima, gde su izražene vene, a uzrok je slab rad vena koji je se prirodno javlja usled starenja ili usled previše stajanja na poslu, dakle, opterećenosti vena i nogu.
Fotodermatitis
Fotodermatitis je vrsta dermatitisa koja se javlja kao prevelika osetljivost na sunce. Na koži se pojavljuju mrlje, a nekad i plikovi koji svrbe, što je odlika gotovo svih ekcema. Kod jako osetljivih osoba ovakvu reakciju kože mogu da izazovu neki lekovi.
Javlja se u svim životnim dobima.
Perioral dermatitis
Perioral dermatitis je vrsta dermatitisa koja se javlja oko usana. U nekim slučajevima, može se javiti u predelu očiju, nosa ili čela. To je crvena koža koja svrbi i peče.
Javlja se kod žena, a pogađa i muškarce. Uzrok dermatitisa povezuje se sa steroidnim kremama koje se nanose na lice da bi se izlečili drugi kožni problemi, ali i kremama koje se koriste za negu i ulepšavanje.
Iako možemo verovatno postoji još vrsta dermatitisa, ovo su neke od najpoznatijih i najfrekventnijih. One su poznate i njihovo lečenje je moguće farmakološkim ili prirodnim preparatima.
Da rezimiramo, dermatitis je pojava određene suvoće i iritiranosti kože, koja svrbi, nekada peče. Veoma je česta, od dečjeg doba, do pozne starosti.
Uzroci su različiti, a kao i za veliki broj bolesti, jedan od glavnih uzročnika jeste stres, a isto tako, uzroci dermatitisa mogu biti razni uzročnici pada imuniteta koji je važan za funkcionisanje čitavog našeg organizma (infekcije organizma, nedostatak sna, lekovi, ishrana prezasićena ugljenim hidratima i šećerima, loše varenje, visoke temperature, duvanski dim, grinje, dlake ljubimaca).
Neki metali, poput nikla, važe za one koji ili podstiču pojavu ili pogoršavaju postojeće stanje bilo koje vrste dermatitisa, tako da se preporučuje izbegavanje bilo kog predmeta koji u sebi može sadržati nikl, nakita, ključeva ili pribora za jelo, pošto u kontaktu sa znojem, dolazi do aktivacije alergena, a usled zagrevanja i vlage.
Smatra se da dojenje smanjuje rizik od dobijanja bilo koje vrste ekcema, tako da se preporučuje svim majkama što duže dojenje, naročito kod onih koji imaju genetsku predispoziciju ili su skloni iritacijama kože.
Lečenje dermatitisa
Lečenje dermatitisa zasniva se u mnogome na podizanju imuniteta, tako da će sve što radite u svrhu poboljšavanja imuniteta, biti veoma važno i za vašu kožu.
To je pre svega ishrana bogata vitaminima i mineralima. Uzimajte vitamine A, B, C, E, cink i flavanoide koji ublažuju upalu kože. Pored toga, bitno je imati redovne obroke u kojoj ćete često konzumirati potočarku (jer ona ublažuje dermatitis). Sok napravljen od jednake količine cvekle, šargarepe i vode takođe može biti od velike pomoći kada je lečenje dermatitisa u pitanju.
Mogu pomoći i obloge sa određenim eteričnim uljima, kao što je ulje kamilace jer ono deluje protivupalno; lavandino ulje, koje podstiče regeneraciju ćelija kože; antiseptičko klekino ulje.
Tu je i lekovito bilje u vidu telema i tinktura. Melem napravljen od listova borača, sa kojim morate biti oprezni, jer se koristi samo na koži koja nije ispucala. Na upaljena područja kože koristite sok od svežeg krastavca, a svrab ćete ublažiti ispiranjem kože vodom u kojoj ste prokuvali šargarepu. Nadraženu kožu mogu da umire neven i kamilica, kako u obliku čajeva, tako i u obliku masti, krema ili melema.
Za svako ozbiljnije oboljenje ili ekcem koji već dugo stoji na koži, a koji niste u stanju sami da iskontrolišete, obratite se dermatologu.