Naša kičma sastavljenja je od niza pršljenova, kojih ima između 33 i 35. Između ovih koštanih elemenata nalaze se diskovi koji imaju ulogu amortizacije i čuvanja kičmenog stuba od spoljašnjih uticaja. Kičmeni stub, obavijen mišićima, čine 3 dela: cervikalni ili vratni, torakalni ili grudni i lumbosakralni ili slabinsko-krstačni deo. Diskovi se vremenom troše i oštećuju.
To može dovesti do prolapsa i prodora želatinoznog jezgra u međupršljenske otvore. Vrlo intenzivan i snažan bol posledica je hernacije (prolapsa), koji se javlja kao posledica pritiska na nerve. Za razliku od stenoze koja se češće javlja u vratnom delu kičme, diskus hernija češće nastaje u lumbalnom delu.
Osnovne vrste lečenje diskus hernije
Lečenje može biti simptomatsko, fizikalno ili operativno tj. hiruško. Krajnji cilj bilo koje vrste lečenja je „rasterećenje“ nervne strukture. Izbor metoda kojim će se tretirati diskus hernija zavisi od samog lekara odnosno uzimanja temeljne anamneze i njegove procene stanja u kome se pacijent nalazi, tu se pre svega misli na intenzitet tegoba. Svakako uvek je prvi izbor konvencionalno tj. nehiruško lečenje.
Fizikalna terapija i aletrnativne metode lečenja
Prva linija „obračuna“ sa diskus hernijom je upotreba lekova protiv zapaljenja, bolova i grčeva u mišićima. Tu spadaju tablete, injekcije, masti i gelovi. Paralelno sa medikametoznom terapijom sprovodi se fizikalna terapija koja ima cilj da ojača mišiće kroz vežbe. Postoje slučajevi u kojima fizijatri preporučuju ortopedska pomagala.
Od velike pomoći može biti i manuelna masaža, posebno njeno kombinovanje sa magnetoterapijom, elektroterapijom, lasreskom i kineziterapijom. Ovde spada i higijensko dijetetski režim ishrane koji je posebno bitan kod gojaznih pacijenata. Poslednjih godina sve više se pribegava i alternativnim metodama kao što su: akunpunktura i akupresura.
Hiruško lečenje diskus hernije
Tek pošto se konzervativno lečenje pokaže neuspešnim pristupa se operativnom rešavanju. Treba istaći da u 90% slučajeva hiruška intervencija nije neophodna. Vratna diskus hernija se tretira ugranjom titanijumskog implanta, umetanjem koštanog grafta. Oštećenja kičmene moždine su minimalna.
Hiruško lečenje grudne diskus hernije je zbog svoje prirode i anatomske pozicioniranosti najteže za lečenje zbog otvaranja grudnog koša.
Lumbalna ili slabinska diskus hernija se operiše u stadijumu kada pacijent nema kontrolu nad mikcijom, defekacijom i ima padom stopala.
„Rizične“ kategorije stanovništva
Klinička praksa ukazuje da je u većem riziku od nastanka disksu hernije onaj deo stanovništva koji kroz svoj način života više opterećuje kičmu. Tu spadaju: fizički radnici, profesionalni sportisti, rekreativci, pojedine kategorije reumatoloških pacijenata, gojazni, starija populacija, zaposleni u određenim profesijama, kao i ljudi sa nepravilnim držanjem tela.
Važno je istaći da diskus hernija nije bolest starije populacije, već se učestalo javlja i kod mladih. Procenjuje se da je najveći broj pacijenata između 30. i 50. godina. Sa starošću dolazi do pogoršavanja tegoba usled sve većeg trošenja kičme tj. slabljena funkcija diska.
Otuda zabluda da je diskus hernija bolest starije populacije. Suštinski oboljenje nastaje znatno ranije, ali neretko biva zanemareno od strane pacijenta sve do onog momenta kada bol postane nesnosan i uporan, a motorika ograničena.
Prevencija diskus hernije
Prevencija diskus hernije svodi se na izbegavanje svega onoga što do nje može da dovede, reč je o povredama koje nastaju usled: visokorizičnih profesija, sedetarnog životnog stila (kancelarijski poslovi, rad za računarom i svi poslovi koji zahtevaju kontinuirano sedenje), nepravilnog dizanja tereta (posebno u lumbalnoj fleksiji), trzajnih i rotacionih pokreta (osobeno pod teretom), kod gojaznijih.
Preveniranje se ogleda i u vežbanju koje jača muskulaturu abdomena i leđa, kao i istezanje mišića radi veće fleksibilnosti.
