Nedostatak svetlosti može izazvati depresiju. To potvrđuje i fenomen nazvan „sezonska depresija“ koji je karakterističan za Skandinavske i druge zemlje sa manjkom sunčanih dana. Nedostatak svetlosti se direktno dovodi u vezu sa niskim nivoom serotonina i biohemijskim promenama u organizmu.
Pomenuti hormon zadužen je za dobro raspoloženje. Simptomi ove blaže vrste depresije su slični drugim depresijama, samo su dosta nižeg intenziteta. Odlike sezonske depresije su gubitak interesa i energije, potištenost, promeneme apetita, loš san itd.
Depresija i „proizvođači raspoloženja“
Depresiju ne čini samo ono što možemo videti i čuti. Ona nije samo tuga, bezvoljnost, besciljnost, hronični umor, pesimistički pogled na svet, odsustvo volje za životom, nedostatak samopouzdanja… Ona je mnogo više od toga.
Depresiju čine i složeni biohemijski procesi koji se odigravaju u našem organizmu. Neurotransmiteri imaju vrlo važnu ulogu u komunikaciji između ćelija mozga i neurona. Do danas je otkriveno više od 50 neurotransmitera. Ipak, svi antidepresivi nastoje da depresivno stanje stave pod kontrolu uticajem na delovanje 3 osnovna neurotransmitera: serotonina, norepinefrina i dopamina.
- Serotonin – zadužen za ublažavanje anksioznosti, održavanje prijatnog raspoloženja i stanja sreće, te bolji i čvršći san. Samim tim i pozitivno utiče na „suzbijanje“ depresije.
- Norepinefrin – zajedno sa serotoninom dovodi do kontrole depresije i to ublažavanjem anksioznosti, stresa i nesanice. Povećava nivo energije.
- Dopamin – ključna uloga kod emocionalnih reakcija, osećaja zadovoljstva i bola, kontrole kretanja. Njegov deficit se može dovesti u vezu sa lošom memorijom, paranojom, čak i iracionalnošću.
Više serotonina, norepinefrina i dopamina za bolje raspoloženje
Triptofan predstavlja aminokiselinu koja potpomaže proizvodnju serotonina, dok tirozin poseduje sposobnost povećanja norepinefrina i dopamina. Iz ovoga se može zaključiti da hrana bogata pomenutim aminokiselinama može uticati na poboljšanje raspoloženja. Zato je preporučljivo da se na dnevnom meniju uvek nađe hrana bogata triptofanom i tirozinom.
Hranom protiv depresije
U hranu bogatu triptofanom možemo svrstati: golicu (semenke bundeve), spirulinu, alge, čia seme, susam, suncokret, orah (posebno crni), laneno seme, ovas, tofu itd. Visoku koncentraciju trizona možemo naći u: spirulini, algama, kikirikiju, suncokretu, bademu, ovsu, soji, sušenom paradajzu itd.
Postoje brojne namirnice i hrana koju treba izbegavati jer njihova konzumacija ima negativan uticaj kako na naše fizičko, tako i mentalno zdravlje. Spisak tih namirnica obiluje „veštačkom“ hranom punom šećera, soli i loših masnoća.
Tu spadaju: grickalice, slatkiši, veštački i gazirani sokovi, brza hrana, kofein, veštački zaslađivači, alkohol itd. Hrana koja u sebi sadrži izobilje emulgatora, veštačkih boja i stabilizatora takođe nije preporučljiva. Trenutak u kome se osećamo bolje i puni energije samo je privremen i trenutan – u osnovi je lažan i neće blagotvorno delovati na ublažavanje simptoma depresije i razdražljivosti.
Omega-3 masne kiseline i depresija
Dobar izvor omega-3 masnih kiselina su orasi, riba (posebno losos, tuna, haringa, sardina, pastrmka), badem, avokado, maslinovo ulje (hladno ceđeno), čia seme, pasulj, grašak, sočivo, alge, laneno seme itd. Za omega-3 masne kiseline se može reći da blagotvorno deluju na zdravlje celog organizma i predstavljaju neophodan faktor za pravilnu ishranu mozga. Njihov deficit može biti praćen konstantnim umorom, suvom kožom, sniženim stepenom pamćenja, promenama raspoloženja (pa i depresijom), anksioznošću, srčanim problemima, kao i problemima sa cirkulacijom.
Zadajte sebi male ali dostižne ciljeve
Povezanost pravilne ishrane i psihofizičkog zdravlja poznata je od vremena najstarijih naroda. Loša i nepravilna ishrana može imati brojne negativne posledice, koje se mogu manifestovati na različite načine, u vidu: lošeg pamćenja, sniženom moći rasuđivanja, lošeg raspoloženja i potištenosti, slabom koordinacijom i koncentracijom.
Promeniti navike nije lako, ali jeste moguće. Kaže se i da je „borba protiv samog sebe“ najteža. Ipak iz nje možete izaći kao pobednik. Ne odlažite uvođenje pozitivnih promena u vašu svakodnevni život jer što pre počnete, pre ćete se osećati bolje.
