Medicinska sestra je termin koji označava osobu ženskog pola sa završenom srednjom ili višom medicinskom školom, koja obavlja pomoćne
poslove u oblasti zdravstva. Osoba muškog pola koja obavlja iste poslove naziva se medicinski tehničar.
Poslovi medicinske sestre/medicinskog tehničara su briga i nega, praćenje,zaštita, nadzor i savetovanje bolesnika i pacijenata, uz vođenje dokumentacije o njima.
U njihove poslove spadaju i prevencija, rehabilitacija,zdravstveno vaspitanje, unapređenje zdravlja stanovništva, sprečavanje bolesti, lečenje… Medicinske sestre i medicinski tehničari svoj posao obavljaju u domovima zdravlja i u ambulantama, bolnicama, staračkim domovima, a po potrebi i na terenu – u domovima pacijenata i bolesnika, u vrtićima i školama…
OBAVEZE
Zadaci, obaveze i dužnosti medicinskih sestara razlikuju se u zavisnosti od ustanova u kojima su zaposlene. Pacijenti medicinskih sestara su bebe, deca, odrasli i stari ljudi. One rade na vrlo različitim radnim mestima, od patronaže do jedinica intenzivne nege. Rade samostalno, kao i u timu, nekada pomažu lekarima.
Neke sestre bave se uglavnom pružanjem sestrinske nege, druge organizacijom ili nastavom. Zbog svega toga postoje velike razlike u poslovima različitih medicinskih sestara.
Ono što je zajedničko svim sestrama je sistematski pristup otkrivanju i rešavanju zdravstvenih problema iz njihovog delokruga. One posmatraju i procenjuju fizičko i psihičko stanje i ponašanje svojih pacijenata, zahvaljujući čemu prepoznaju potrebe za sestrinskom negom i brigom.
Obezbeđuju važne podatke lekarima, potrebne za prepoznavanje i praćenje tokova bolesti. Utvrđuju zdravstvene rizike, kao i mogućnosti pacijenata i njihovih porodica za aktivno učešće u nezi i lečenju. Na osnovu svih tih elemenata planiraju, sprovode i ocenjuju uspešnost sestrinske službe.
Najviše sestara radi u bolnicama.
One pomažu svojim pacijentima u ublažavanju, rešavanju i podnošenju problema koje imaju zbog bolesti, propisanih analiza, načina lečenja, boravka u bolnici i odvajanja od porodice.
Na primer, zbog bolesti ljudi ne mogu da brinu o sebi, mogu dobiti dekubitus ili se žale na bolove. Često su zabrinuti zbog analiza i sa strepnjom očekuju nalaze. Različiti načini lečenja mogu i da uzrokuju poteškoće kao što su, na primer, gubitak kose ili mučnine.
Mnogi bolesnici izuzetno teško podnose boravak u bolnici, bilo da se ne snalaze u novoj sredini ili da ne znaju kome od osoblja mogu da se obrate, a tu su i drugi bolesnici koji mogu biti teško bolesni, nervozni ili umirući. Mnoge bolesti, posebno one hronične, zahtevaju promenu načina života i primenu novih veština nakon otpuštanja pacijenata iz bolnice.
Stoga sestre moraju pažljivo da pripreme bolesnike za samostalan život kod kuće: poučavaju ih, recimo, pravilnoj ishrani, samokontroli glukoze, načinu uzimanja lekova i mnogim drugim radnjama, zavisno od vrste bolesti. Budući da neke zadatke iz oblasti sestrinske brige (hranjenje bolesnika, kupanje, pomoć pri obavljanju nužde i sl.) obavlja pomoćno osoblje, sestre ih obučavaju, ali i organizuju i nadziru njihov rad.
Bolničke sestre, osim toga, sprovode ili učestvuju u realizaciji mnogih medicinskih postupaka, koji se kreću od različitih načina primene lekova pa sve do hemodijalize.
Svi ovi poslovi prilagođavaju se posebnim potrebama bolesnika na različitim odeljenjima, tako da postoje velike razlike u poslovima sestara, recimo, na pedijatriji, kardiologiji, hirurgiji, psihijatriji ili na odeljenju za rehabilitaciju. Sestre u bolnicama mogu da rade i u dijagnostičkim ordinacijama – recimo za alergološka ispitivanja ili endoskopije, na odeljenjima za hitan prijem bolesnika, u operacionim salama…
PATRONAŽNA SESTRA
Medicinska sestra koja obilazi pacijente na terenu je posebno zanimanje u oblasti poslova medicinskih sestara i naziv njenog zanimanja je patronažna sestra.
Patronažne sestre posećuju svoje pacijente u njihovu domu. Rade najviše sa trudnicama, mladim majkama i obolelima od hroničnih bolesti.
Podučavaju njih i članove njihovih porodica o zdravlju i bolesti, nezi deteta, brizi za bolesne i nemoćne u krugu porodice…
Povremeno organizuju kurseve, recimo za trudnice, i pripremaju zdravstveno-vaspitne materijale. Njihov glavni zadatak jeste pomoći ljudima da se što bolje brinu o svom zdravlju i zdravlju članova porodice i tome kako da što bolje i samostalnije žive uprskos hroničnim bolestima i ograničenjima nastalim zbog njih.
Prilikom odlazaka u domove svojih pacijenata imaju priliku da otkriju i probleme zbog kojih valja uključiti socijalne radnike, fizioterapeute i druge stručnjake. Sarađuju sa porodičnim lekarom i drugim zdravstvenim osobljem, kao i sa ključnim ljudima i organizacijama u zajednici na rešavanju problema javnog zdravlja.
Patronažna zdravstvena zaštita se prevashodno obavlja u porodici ili zajednici, uz maksimalno učešće i uvažavanje korisnika. U cilju potpunog ostvarivanja zadataka patronažne službe, neophodna je dobra saradnja patronažnih sestara sa timovima primarne zdravstvene zaštite, lokalnom zajednicom, udruženjima bolesnika, centrima za socijalni rad, centrima za kućnu negu i mnogim drugim subjektima sa kojima patronažna
sestra kontaktira u interesu štićenika.
Patronažne sestre imaju zadatak da šire zdravstvenu zaštitu van zdravstvene ustanove, da pronalaze i podstiču korisnike da rade na očuvanju i unapređenju zdravlja, a posebno kada je reč o najosetljivijim životnim razdobljima (trudnoća, babinje, nega novorođenčeta i period dojenja).
Kada su u pitanju osobe s invaliditetom, hronični bolesnici, stari i nemoćni, osim nadzora i kontrole, veoma su bitni i podrška, edukacija i motivacija, zarad što boljeg prilagođavanja, smanjenja komplikacija i kvalitetnijeg življenja i u situacijama kada je zdravlje pacijenata narušeno.
Radi lakše dostupnosti, patronažne sestre su raspoređene po centrima primarne zaštite. Imaju svoje prostorije, opremu i telefonske brojeve.
Njihovo radno vreme na svim lokalitetima je prepodne, a podeljeno je u dva dela: prvi deo se odvija u patronažnoj sobi u ambulanti i za to
vreme patronažna sestra je dostupna za telefonske kontakte i dogovore, a obavlja i preventivne kontrole i daje savete korisnicima koji dolaze
bilo samoinicijativno, bilo sa uputom doktora.
Posle toga, patronažna sestra odlazi na teren.
RADNO VREME
Radni uslovi medicinskih sestara zavise od vrste posla, mesta zaposlenja i stanja u samim ustanovama. Sestre rade u dnevnim i noćnim smenama, vikendom i praznikom. Patronažne sestre i sestre u ustanovama za negu i rehabilitaciju u kući odlaze u domove svojih pacijenata po svakom vremenu.
U pacijentovom domu moraju da se prilagode uslovima koje zateknu. Broj sestara obično je manji od potreba za sestrinskom brigom, što podrazumeva rad u vremenskom škripcu. Na nekim radnim mestima sestre mogu biti izložene i zarazi, zračenju, trovanju i povredama.
Zbog toga moraju da primenjuju razne mere zaštite na radu.
POTREBNE OSOBINE MEDICINSKE SESTRE
Medicinska sestra mora biti emocionalno zrela i stabilna, kako bi mogla da razume i da se nosi s ljudskom patnjom, hitnim stanjima, zdravstvenim problemima i etičkim nedoumicama. Dobre komunikacijske veštine, strpljivost i osetljivost za ljudske probleme, koji su sastavni deo svakog sestrinskog postupka, nužne su za stvaranje odnosa poverenja.
Važno je shvatiti da se pacijentima ne smeju nametati vlastiti stavovi, čak ni onda kada duboko verujemo kako se nešto čini za njihovo dobro. Sestra mora biti kadra da razume pacijentova osećanja i ponašanje u određenoj situaciji, a ne da razmišlja o tome kako bi se ona osećala i ponašala u takvoj situaciji.
Mora biti brižna, spremna da prihvati odgovornost, da radi samostalno i u timu, da savesno i kritički sprovodi ono što je propisano, kao i da prepozna kada mora da se posavetuje sa drugima.
