Adisonova bolest je redak, hronični, endokrini poremećaj u kome nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno hormona koji se luče u kori nadbubrega (glukokortikoidi, mineralokortikoidi i androgeni). Stopa javljanja Adisonove bolesti je 1: 100000. Najčešće se javlja kod odraslih između 30 i 50 god.starosti. Odlikuje je veliki broj relativno nespecifičnih simptoma, posebno na početku bolesti, kao što su bol u stomaku ili opšta slabost. Međutim, kako bolest uzima maha, simptomi mogu biti veoma izraženi i dovesti do Adisonove krize, sa veoma niskim krvnim pritiskom, kao i do nastanka kome.
Uzrok nastanka bolesti može biti patološki proces na nadbubrežnim žlezdama, i tada govorimo o primarnoj adrenalnoj insuficijenciji; bolest može nastati i autoimuno, uzrok može biti infekcija i mnogi drugi.
Simptomi adisonove bolesti
Simptomi bolesti se javljaju postepeno i podmuklo, i mogu ostati dugo neprimećeni. Najčešći su osećaj umora, mišićna slabost, groznica, gubitak težine, anksioznost, mučnina, povraćanje, proliv, glavobolja, znojenje, promene u raspoloženju, bol u zglobovima i mišićima. Postoji povećana potreba za unošenjem slane hrane zbog gubitka natrijuma putem urina.
Na pregledu lekar može primetiti sledeće: nizak krvni pritisak koji nastavlja da pada ukoliko osoba stoji (ortostatska hipotenzija). Većina ljudi imaće hiperpigmentaciju kože, uključujući i oblasti koje nisu izložene suncu. Karakteristična mesta hiperpigmentacije su kožni nabori, delovi tela koji su izloženi trenju, bradavice, unutrašnjost obraza (bukalna sluzokoža), usne i genitalna regija. Skori ožiljci najčešće potamne. Ovo se dešava iz razloga jer melanostimulišući hormon i adrenokortikotropni hormon (ACTH) dele isti prekursorni molekul. To je i razlog zbog koga u sekundarnom i tercijarnom obliku Adisonove bolesti, do hiperpigmentacije ne dolazi.
Stanja u medicini, kao što je dijabetes tip1, bolesti štitne žlezde (Hašimoto tireoiditis ili gušavost) i vitiligo se često javljaju zajedno sa Adisonom (u sklopu autoimunog poliendokrinog sindroma). Dakle, simptomi i znaci bilo kog od navedenih stanja mogu biti prisutni i kod pojedinaca sa Adisonovom bolesti.
Adisonova kriza ili nadbubrežna kriza je skup simptoma koji ukazuju na ozbiljnu isuficijenciju nadbubrega. Ovo se dešava u slučaju kad se bolest ne prepozna i dijagnoza ne postavi na vreme ili ako dođe do nekog stanja koje iznenada poremeti nadbubrežnu funkciju (kao što je adrenalno krvarenje, neka infekcija ili trauma) kod onoga ko ima Adisonovu bolest. Radi se o situaciji opasnoj po život koja zahteva hitno lečenje. Karakteristični simptomi kod ovakve krize su nagli i prodoran bol u nogama, krstima ili stomaku, ozbiljno povraćanje i dijareja, nizak krvni pritisak, gubitak svesti, smanjen nivo šećera u krvi, konfuzija, nerazgovetni govor, hiponatremija, hiperkaliemija, hiperkalcemija, konvulzija i groznica.
Uzroci nastanka Adisonove bolesti
Uzroci nastanka Adisonove bolesti su mnogobrojni ali možemo ih svrstati u tri kategorije:
-žlezda nije adekvatno formirana tokom razvoja (genetsko poreklo bolesti), retko se sreće
-žlezda je prisutna ali nije u stanju da proizvede hormone (npr.kongenitalna adrenalna hiperplazija)
-ili patološkim procesima uništena nadbubrežna žlezda (najčešće autoimuna destrukcija žlezde, ređe metastaze na nadbubrežnoj žlezdi, infekcije, amiloidoza)
Dijagnoza se postavlja na osnovu analize krvi i karaterističnih simptoma.
U laboratoriji nalazimo sledeće:
– hiperkalcemiju (povišen nivo Ca u krvi)
– hipoglikemiju (snižen nivo šećera u krvi)
– hiponatremiju (nizak nivo Na u krvi)
– hiperkalemija (povišen nivo K u krvi)
– eozinofilija (povećan broj eozinofila, vrste belih krvnih zrnaca)
– limfocitoza (povećan broj limfocita)
– metabolička acidoza
Terapija je supstituciona i zasniva se na doživotnom uzimanju steroidnih hormona koji nedostaju. Neophodno je redovno praćenje pacijenta i prilagođavanje terapije. U slučaju povrede, stresa, hiruškog tretmana, neke infekcije ili bolesti, kao i u trudnoći, neophodno je prilagođavanje terapije. U slučaju krize pacijentu je neophodno dati intravenoznu terapiju glukokortikoidima i veliku količinu fiziološkog rastvora sa glukozom.
Prognoza bolesti je dobra. Uz svakodnevnu supstitucionu terapiju pacijenti mogu živeti relativno normalno.
Igrom slucaja sam u bolnici kada sam operisala stitnu zlezdu lezala u sobi sa zenama koje su operisale ovu nadbubreznu. Do tada nisam nikada ni cula za to ali od tada vidim koliko je to tesko. Muke pre operacije su ozbiljne a operacija je takodje vrlo zahteva u smislu da nedeljama tamo boravis pre i posle…