U ovom postu probaćemo da izneseno neke od najboljih praksi stručnjaka za krizne situacije, te procedure koje se moraju uraditi pre povratka u dom nakon poplave. Iako je prividno najveća opasnost prošla, kada se voda povuče i dalje postoje mnoge opasnosti koje se moraju adekvatno tretirati.
Ono što je najbitnije u ovakvim situacijama je pridržavanje uputstava i saveta koje vlasti u konsultaciji sa stručnjacima nalažu preko emisija i radio stanica za informisanje. Jedino tako imaćete optimalnu bezbednost tokom prevazilaženja poteškoća i nedaća koje su vas zadesile. Drugim rečima, ponovimo još jednom, pridržavajte se zvaničnih stavova aktuelnih institucija bez odstupanja i vaš povratak neće biti ugrožen.
Ako je vaš grad i dom pretrpeo štetu usled poplava, evo nekih od opšte važećih smernica o povratku nakon povlačenja vode.
– Ne žuriti sa povratkom u poplavljena mesta.
– Policiji, vatrogascima i organizaciji za pomoć dopustite da pregledaju vaš dom. Povratak kući je bezbedan tek kad vlasti izdaju takvo obaveštenje, ne žurite po svaku cenu.
– Tokom povratka izbegavajte nesigurne puteve i mostove. Budite svesni da je u pitanju oblast koja je bila poplavljena, tako da put može biti oslabljen i može se srušiti pod teretom automobila
– Čuvajte se oborenih ili labavih dalekovoda. Ako primetite tako nešto, prijavite odmah elektrodistribuciji, policiji ili vatrogascima.
– Ulazite sa oprezom u zgradu, jer mogu postojati skrivena oštećenja, strukturna i ona u temelju. Ako primetite bilo šta sumnjivo, ne ulazite.
– Po ulasku u kuću otvorite prozore i vrata i obezbedite dobru ventilaciju da bi se što pre osušio vaš dom.
– Proverite da nije došlo do curenja gasa, ne koristite upaljač, šibicu i slično dok ovo ne proverite.
– Isključite struju u celoj kući preko prekidača ili osigurača, čak i ako je napajanje isključeno u celoj opštini. I tek onda kada je stan potpuno suv i kada električar pregleda sistem za bezbednost struja može biti uključena (verovatno će vlasti izvršiti proveru svake kuće pojedinačno i uključiti svima napajanje).
– Fotografišite ili snimite kamerom štetu koju je načinila poplavna voda u kući.
– Ne uključujte uređaje koji su bili poplavljeni dok ih električar ne pregleda, jer može doći do požara.
– Pazite na rupe u podu, slomljena stakla ili slično
– Držite decu podalje dok kompletno ne dezinfikujete i počistite kuću.
Kako ostati zdrav nakon poplave i sprečiti nastanak epidemije zaraznih bolesti:
Evo još nekoliko važnih saveta za sprečavanje širenja zaraznih bolesti:
– Koristite kupovnu ili vodu iz cisterni za pripremanje hrane sve dok vlasti ne kažu da je voda ponovo bezbedna za upotrebu.
– Nosite rukavice i čizme dok čistite ili vršite dezinfekciju. Stvari koje su bile u kontaktu sa poplavnim vodama treba dobro očistiti i dezinfikovati adekvatnim sredstvima, zatim ih pratiti nekoliko dana dok se potpuno ne osuše, zbog moguće pojave plesni i sl.
– Izbegavajte dodir sa poplavnom vodom, jer je kontaminirana od strane kanalizacionih i otpadnih voda, uljem, benzinom… Od oštećenih kanalizacionih sistema preti velika opasnost po zdravlje.
– Ukoliko postoje i septičke jame se moraju očistiti, kontaktirajte komunalnu službu da to obavi.
– Ako vidite ili posumnjate da je hrana došla u kontakt sa poplavljenim vodama, bacite takvu hranu, čak kad su u pitanju konzerve ili zatvorene tegle.
– Isperite temeljno posuđe i sav pribor za ručavanje, prokuvajte u ključaloj vodi
– Garderobu operite nekoliko puta, pamučnu odeću prokuvajte.
– Detaljno očistite i operate radne površine, podove, vrućom vodom i sredstvom za dezinfekciju
– Neke stvari moraju biti bačene, kao što su jastuci, punjene igračke, komadi nameštaja na kojima je iverica nabrekla (moguće je oprati samo nameštaj izrađen od punog drveta, sredstvima za pranje drvenih površina).
– Čuvajte se od pacova, insekata i sličnih životinja koje se mogu pojaviti na poplavljenim terenima, jer moraju prići službe za deratizaciju koje će profesionalno obaviti ovaj posao
– Ne zaboravite na odmor i unosite dovoljno hrane. Napravite raspored i redosled poslova, podelite ih među sobom i završavajte jedan po jedan.
– Kontaktirajte crveni krst i slične orgnizacije za informacije i emocionalnu podršku.
– Razgovarajte o svojim nedoumicama sa drugima i potražite pomoć.
– Naravno, što češće pranje ruku.
Sem očiglednog straha od zaraznih bolesti, kao i fizičke opasnosti, važno je napomenuti da je podjednaku pažnju treba usmeriti i na pretrpljeni stres. Nemojte se stideti da kontaktirate psihologa i potražite pomoć ukoliko osetite da vam je potrebna.
Napisala: dr Marija Itić Todorović
