Katarakta – zamućenje sočiva oka

Napisao: Mirko Radovanović

Katarakta je svako zamućenje sočiva. To je najčešća i najznačajnija patološka promena u sočivu. Sočivo se sastoji od vode i proteina, kako starimo ovi proteini se grupišu i stvaraju zamućenje sočiva.

Prema vremenu nastanka mogu da budu:

• urođene,

• stečene

Lokalizacija zamućenja u sočivu takodje dopušta deobu katarakti. Idući od površine prema dubini katarakta je: prednja ili zadnja kapsularna, prednje ili zadnje polarna, prednja ili zadnje kortikalna, vretenasta, perinuklearna, nuklearna,i totalna.

Prema izgledu zamućenja katarakta može biti:

• tačkasta,

• zvezdasta,

• diskoidna,

• prašinasta,

• i koraliformna.

Najčešća boja zamućenja je siva, ali može da bude i drugačija.

Pa se prema boji razlikuje na:

• mrku kataraktu,

• crnu,

• plavičastu

Prema stepenu zamućenja katarakta je parcijalna ili totalna.

Uzrok zamućenja takođe pruža osnov za podelu na:

 

• traumatsku

• dijabetičnu

• električnu

• dermatogenu

• miotičnu

• radijacionu

• toksičnu

• senilnu

• komplikovanu

   

Lečenje katarakte

Jedino uspešno lečenje katarakte je operativno uklanjanjem sočiva iz oka, za šta se primenjuju dve metode: intrakapsularna i ekstrakapsularna ekstrakcija sočiva.

Intrakapsularna– podrazumeva hiruško vađenje sočiva zajedno sa kapsulom.

Ekstrakapsularna– uklanja se najveći deo prednje kapsule i najveći deo sočivnih masa.

Zadnja kapsula ostaje na mestu, kao i periferni deo prednje kapsule i deo sočivnih ostataka. Ovi ostaci na periferiji ne prave nikakve smetnje, dok ostaci u pupilarnom prostoru obrazuju sekundarnu kataraktu.

Bilo koja metoda da se primeni, oko mora biti otvoreno hiruškim rezom u gornjoj polovini očne jabučice, na granici između rožnjače i beonjače. Stanje posle operacije naziva se Afakija ( vađenje očnog sočiva), a postavljanje intraokularnog naziva se Pseudofakija.
Posle implementacije intraokularnog sočiva, nema više prirodne akomodacije, jer ne postoji veza izmedju cilijarnog tela i zonula. Zato je cilj da se pseudofak osposobi ja jasan vid na daljinu, a da se gledanje na blizinu vrši uz korekciju naočara kao i svaki presbiop. Današnje rešenje problema izgubljenje akomodacije kod pseudofaka traži u primeni multifokalnih intraokularnih sočiva, a u ispitivanjima su i tzv.akomodativna intraokularna sočiva. Afakno oko je visoko hipermetropno oko, što znači da ne vidi ni na blizinu ni na dalek.

Rehabilitacija-korekcija afakije sprovodi se: propisivanjem sočiva od +10D za emetrope, kontaktna sočiva ili ugrađivanjem intraokularnih sočiva.

Uloga viskoelastika u toku operacije, jeste da štiti strukturu oka tako što apsorbuje energiju od vibracija. Zatim održava volumen prednje očne komore. Viskoelastik dostiže najveću viskoznost u toku mirovanja. A pri povećanju brzine kroz kanilu proporcionalno se smanjuje viskozitet. Ili promenom temperature dolazi do promene viskoziteta. Tokom faze ultrazvučne fragmentacije nukleusa viskoelastična supstanca treba da pruži otpor sili koja se primenjuje i da zaštiti unutrašnje strukture oka od mehaničkih vibracija.
Viskoelastik se suprotstavlja brzom otvaranju savitljivog intraokularnog sočiva za vreme implementacije, odnosno treba da smanji kinetičku energiju i spreči nagli pritisak disalne petlje implanata u momentu kada se ona oslobodi u kapsularnoj vreći.
Svaka faza operacije katarakte zahteva određene karakterisitke viskoelastičnih supstanci.

Upotrebom više viskoelastičnih supstanci različitih fizičko hemijskih osobina, hirurg je u mogućnosti da iskoristi prednosti svake pojedinačne viskoelastične supstance u zavisnosti od faze operativne procedure u kojoj se nalazi.