Genitalne ili preciznije anogenitalne bradavice su promene na koži genitalne, perianalne i analne oblasti.
Medicinski termin za kondilome je Condilomata acuminata.
Polne bradavice su zarazna bolest koju izaziva seksualno prenosiv virus, Humani papiloma virus (HPV). Širom sveta, HPV je jedan od najčešćih uzroka polno prenosivih bolesti.
Virusna priroda stanja ima važne implikacije za prenos i lečenje. Mnogi, ako ne i većina ljudi koji gaje virus, ni ne znaju da ga imaju, a postoji šansa zaraze druge osobe. Virus može da inficira ćelije, ali da ne uzrokuje pojavu bradavica dugi niz godina. One izbijaju u vidu vidljivih oštećenja kada je imuni sistem kompromitovan.
Period inkubacije (vreme između infektivnog kontakta i pojave simptoma i kliničkih znakova) može biti sve do osam meseci. Većina infekcija HPV-om pak ne izaziva jasne simptome u roku od 2 godine.
Virus može trajati mesecima ili godinama u koži, sa ili bez simptoma.
Ako su se bradavice pojavile nakon uklanjanja, to obično znači da nije u pitanju nova infekcija. Infekcija se pojavljuje u do 30% žena između 20 i 30 godina starosti; starije žene su ređe pogođene.
Zbog položaja bradavica i seksualnog načina prenošenja, to može da izazove kod pojedinca emocionalne i socijalne probleme. Polne bradavice mogu naneti ekstremnu psihološku napetost, oni koji ih imaju osećaju neprijatnost, ljutnju, pa čak i krivicu.
Zabrinutost zbog kondiloma je porasla zbog povezanosti između HPV i genitalnog raka. Svako ko je ikada imao seksualni odnos nosi rizik za skriveni HPV. Virus će izazvati vidljive ozlede kada je potisnut imuni sistem osobe, ali može se pojaviti čak i bez vidljivog okidača. Ovo se može dogoditi zbog bolesti (posebno druge seksualno prenosive bolesti), ili zbog uzimanja određenih lekova, kao što su hemoterapije ili lekovi za sprečavanje odbacivanja transplantacije organa.
Nedostaci folne kiseline i vitamina A takođe mogu biti okidač za pojavu genitalnih bradavica. Pušenje povećava rizik dvostruko.
Vrste kondiloma
Kondilomi se pojavljuju kao spoljašnji (eksterni), na genitalijama i oko analnog područja, skoro uvek ih detektuje sama žena i obično se ne osećaju ali mogu imati neki stepen svraba; i unutrašnji (interni), u gornjem delu vagine ili na grliću materice, i u muškoj uretri. Oni obično ne uzrokuju nikakve simptome, a mogu izazvati vaginalni sekret, analni svrab ili nelagodnost pri mokrenju i veoma retko krvarenje.
Bradavice su male, ružičaste karfiolaste izrasline, iako neke imaju glatku površinu. Mogu biti tamnije od okolne kože. Kao što smo naveli, ovo stanje može biti bez bilo kakvih simptoma, ili izazvati svrab, peckanje, osetljivost, bol tokom seksualnog odnosa ili učestalo mokrenje.
Kako se prenose kondilomi
Genitalne bradavice se prenose polnim kontaktom, bilo da je u pitanju regularni, oralni ili analni odnos, sa zaraženim partnerom i veoma su zarazne. Međutim, mogu se preneti i direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Često se javljaju u roku od tri meseca od kontakta. Kondomi mogu pomoći, ali ne garantuju prevenciju. Rizik od prenosa se povećava sa velikim brojem seksualnih partnera.
Kako postaviti dijagnozu i šta je kolposkopski pregled?
Ako primetite karfiolaste promene na genitalijama, javite se lekaru koji može da kaže da li je reč o kondilomima ili drugoj vrsti izraštaja. Dijagnoza se obično lako postavlja samo na osnovu izgleda promena. Lekar kolposkopskim pregledom utvrđuje i da li postoje unutrašnji kondilomi. Kolposkopija može pomoći u otkrivanju lezija koje se ne vide golim okom. Međutim, nekada je neophodno odraditi biopsiju promene i testiranje na HPV; kod nesigurne dijagnoze, ukoliko terapija nije uspela ili ako su bradavice tamnije od ostatka kože, ulcerisane ili veoma teške.
Abnormalne Papa ćelije ponekad mogu ukazivati na HPV infekciju grlića materice. Neki tipovi HPV-a mogu uzrokovati rak grlića materice, dok drugi mogu da izazovu rak vulve ili anusa. Ako postoje abnormalne Papa ćelije, žena mora biti pregledana detaljno od strane njenog doktora.
Prirodni klinički tok kod kondiloma je promenljiv; to zavisi od imunog sistema pojedinca. U trudnoći imuni sistem majke se menja, tako da bradavice mogu postati veći problem. One se mogu rešiti i spontano; Međutim, mogu se i ponovo pojaviti nakon uklanjanja.
Lečenje kondiloma
Ljudi sa kondilomima imaju mogućnost više različitih tretmana, ali ne postoji savršen. Tretmani takođe variraju i u ceni, ukoliko je reč o privatnoj praksi.
Svaki tretman ima svoje indikacije i vezan je za određeni tip bradavica, nijedan se ne radi rutinski.
Vidljivi kondilomi mogu da se fizički uklone pomoću zamrzavanja (krioterapija), toplote, ili ekscizije skalpelom ili laserom. Sve ove tehnike su neprijatne, a bradavice imaju tendenciju da se ponavljaju jer HPV je i dalje prisutan u okruženju ćelije.
Lečenje laserom i konvencionalna hirurška ekscizija su rezervisane za obimne bradavice, posebno za pacijente koji nisu odgovorili na neki drugi način lečenja. Krioterapija se vrši na manje obimne lezije. Ova metoda koristi tečni azot da zamrzne tkivo, koje se zatim raspadne. Ovaj pristup je jeftin, ne zahteva anesteziju, i manje je verovatno da će ostati ožiljak kao od ekscizije.
Virusna priroda kondiloma ukazuje da anti-virusne terapije mogu biti efikasne. Neki lekari ubrizgavaju alfa interferon direktno u bradavicu, za lečenje bradavica koje su se vratile. Terapija interferonom napada virus, osnovni uzrok bradavice; ovakvo lečenje je skupo i ne umanjuje stopu ponovnog vraćanja bradavice.
Jako teško je znati da li je iskorenjen virus nakon lečenja. Uporne ili periodične lezije često zahtevaju ponavljane tretmane; recidivi se mogu javiti čak i mesecima ili godinama kasnije. Međutim, progresija bolesti može dovesti do obimnih lezija, dakle, tretman se preporučuje!
Na našem tržištu postoji nekoliko prirodnih krema od kojih se izdvaja Papiloma krema.
Kondilomi u trudnoći
Velike bradavičaste promene mogu se videti i kod trudnica. One mogu izazvati bol, mogu se inficirati, mogu krvariti i mogu da ometaju izlazak urina, kao i odnos.
Kod trudnica, izbor terapije zavisi od vrste, obima i lokacije bradavica. Lečenje treba započeti što je pre moguće. Međutim, u poslednjih osam nedelja trudnoće metode koje uništavaju bradavice i oštećuju kožu treba izbegavati na velikim površinama, tako da ne bi bilo oštećenja na koži pre porođaja. Nakon porođaja, povećava se imunitet žene i bradavice se često očiste spontano.
Majčina antitela protiv HPV-a se prenose na bebu i štite je, tako da je šansa da beba dobije HPV od majke tokom porođaja veoma niska.
Veoma je važno ispitivanje i muškog partnera i njegovo lečenje. Slične dijagnostičke i terapijske opcije su na raspolaganju za muškarce i žene. Muški partneri sa kondilomima se javljaju dermatologu ili urologu.
Iako mnogo ostaje da se nauči o tome kako papiloma virus napreduje, lekari su primetili da topla i vlažna sredina u predelu genitalija favorizuje rast kondiloma. Dešava se često pogoršanje tokom trudnoće i kod pacijenata sa defektnim imunim sistemom.
Pacijentima koji su imali kondilome nekada u životu, može biti povećan rizik od određenih vrsta raka.
Humani papiloma virus povezan je sa do 90 procenata svih cervikalnih maligniteta i takođe se veruje da igra značajnu ulogu kada je reč o karcinomima vagine, anusa, vulve i penisa.
