Oralno zdravlje- opasnosti od karijesa i parodontopatije

Oralno zdravlje i opšte zdravstveno stanje ne treba tumačiti kao zasebne celine. Nekada je teško odgovoriti na pitanje, šta je nastalo prvo, problemi u usnoj duplji ili neka sistemska bolest?!

Sve češće se danas prepoznaje i govori o tome da oralna infekcija, naročito parodontopatija, može uticati na tok i patogenezu brojnih sistemskih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, šećerna bolest, bakterijska upala pluća kao i niska porođajna težina. Postaje sve jasnije da usna duplja može da bude mesto porekla patogenih mikroorganizama koji se šire do udaljenih delova tela, naročito kod imunokompromitovanih domaćina, kao što su pacijenti koji boluju od malignih bolesti, dijabetesa ili reumatoidnog artritisa, kao i oni koji su na kortikosteroidima ili drugom imunosupresivnom terapijom.

Oralno zdravlje

Oralno zdravlje je od suštinskog značaja za opšte zdravlje i dobrobit u bilo kojoj fazi života. Zdrava usta omogućavaju normalnu ishranu organizma, ali utiču i na poboljšanje socijalne interakcije i povećanje samopouzdanja pojedinca. Usta takođe mogu da budu i ogledalo zdravlja ostatka našeg tela, dajući signale kod poremećaja zdravlja. Tako oralno zdravlje ima uticaja na opšte zdravlje i pojavu bolesti. Bakterije iz usta mogu da izazovu infekciju u drugim delovima tela, posebno kada je imuni sistem kompromitovan. Treba napomenuti da je i obrnuta situacija moguća, tj. sistemske bolesti mogu uticati i na oralno zdravlje (npr. smanjeni protok pljuvačke).

Usna duplja sadrži ogromnu floru najrazličitijih mikroorganizama, a ujedno je i glavni ulaz za dva sistema od vitalnog značaja za fiziologiju čoveka, gastrointestinalni i respiratorni sistem. Neke bolesti se mogu tako manifestovati u usnoj duplji koje uključuju ova dva sistema. Isto tako, specifična patološka stanja, kao što je parodontopatija, mogu biti prisutna u usnoj duplji. Nastala žarišta infekcije usled nje u ustima mogu uticati na mnoge druge vitalne sisteme, kao što je kardiovaskularni ili bubrežni sistem. Fokusi infekcije u usnoj šupljini koji proističu iz hronične parodontopatije mogu npr. da dovedu do bakterijskog endokarditisa i glomerulonefritisa.

Zdravi zubi
Zdravi zubi, izvor slike hollywoodsmile.rs

Pored bakterija, oralni mikroorganizmi uključuju i gljivice, protozoe i viruse. I svi oni se mogu nalepiti na zub, gingivalni sulkus, jezik ili sluzokožu usne šupljine. Ukoliko dođe do lokalne ili sistemske bolesti ili kod istovremene primene određenih lekova, menja se odnos mikroorganizama u ustima, atipični počinju da dominiraju, ili neki normalni mikroorganizmi benigne prirode, kao što je npr.Candida albicans, umnožavaju se i postaju patogeni.

Mikrookruženje usne duplje takođe se menja sa godinama, gubitkom zuba ili pojavom bolesnih stanja u ustima (karijes, paradontopatija itd). Sistemske promene, kao što su trudnoća ili uzimanje leka, takođe menjaju broj i procenat mikroflore. Ovo nastaje zbog promene u protoku i sastavu pljuvačke i na nivou aktivnosti komponenti odbrane (imunoglobulini, citokini…) u pljuvačci.

Obradićemo dve najčešće bolesti koje se javljaju u usnoj duplji.

Karijes

Karijes nastaje kao rezultat oštećenja zubne gleđi. A do oštećenja dolazi usled bakterijskog razlaganja hrane i proizvodnje kiseline koja uništava zubnu gleđ i kao rezultat nastaje kvar na zubu. Iako je karijes lako sprečiti, on je među najčešćim hroničnim bolestima dece i adolescenata. Fluorizacija vode je zato jedno od najvećih postignuća današnjice jer je stopa propadanja zuba znatno opala, posebno kod dece. Naravno, dobra oralna higijena je uvek preduslov zdravih zuba. Makar dva puta dnevno bi trebalo prati zube pastom sa fluorom (mada je poželjno i nakon svakog obroka, posebno nakon unosa ugljenih hidrata). Pranje zuba bi trebalo da bude temeljno, u trajanju od tri minuta, nakon pola sata od unosa hrane, ne odmah nakon obroka. Upotreba konca je poželjna da bi se dobro očistio prostor između zuba. Treba izbegavati grickanje između obroka. Redovna poseta stomatologu se podrazumeva, najmanje dva puta u toku godine, radi prevencije, kao i profesionalnog čišćenja zuba.

Parodontopatija

Parodontopatija je česta hronična bakterijska infekcija sporednih struktura zuba. Povezana je sa brojnim sistemskim stanjima. Od odgovora domaćina, tj. stanja imuniteta zavisi stepen ozbiljnosti ove bolesti. Nekoliko sistemskih bolesti, kao što su dijabetes, može povećati rasprostranjenost, učestalost ili ozbiljnost gingivitisa i parodontopatije. Za određene lekove je poznato da predisponiraju gingivalni rast i povećanje ozbiljnosti plaka. Imunosupresivna terapija, kao i svaka bolest (npr.HIV infekcija) suzbijaju normalne imune mehanizme i mogu izazvati ili pojačati tešku bolest usta. Pušenje takođe utiče na pogoršanje bolesti. Ozbiljnost i rasprostranjenost parodontopatije su povećani kod osoba sa dijabetesom, posebno kod slabo kontrolisanog dijabetesa. Parodontopatija može sa druge strane pogoršati dijabetes smanjenjem kontrole glikemije. Ovaj efekat ukazuje na stepen sinergizma i vezu između ova dva obolenja.

Sa tim u vezi, sve je više dokaza koji ukazuju na to da oralni mikrobi ušestvuju i u kardiovaskularnim oboljenjima. Parodontopatija omogućava prodor mikroorganizama putem krvi u duboka sistemska tkiva, kao što je npr. karotidni aterom, i direktnog delovanja patogena na formiranje ateroma. Takođe može doći i do razmnožavanja unutar srca i koronarnih endotelijanih ćelija. Oralni mikroorganizmi mogu biti uneti u tkivo i posle traume ili operacije, posebno kada izazivaju bakterijski endokarditis. Relativni rizik od kardiovaskularnih bolesti je udvostručen kod osoba sa parodontopatijom.

Dijabetes melitus i paradontopatija se često sreću zajedno. Dijabetes i upotreba duvana su dva faktora rizika koji utiču na inicijaciju kao i progresiju parodontopatije, jer su pacijenti sa dijabetesom generalno podložniji infekcijama. Visok nivo šećera u krvi pogoduje razvoju bakterija. Zato je neophodno da lekari budu svesni potrebe upućivanja ovih pacijenata stomatologu i tretman parodontopatije.

Danas se čak i prevremeni porođaj u određenim situacijama dovodi u vezu sa infekcijama u usnoj duplji. Prevremeni porođaj, kao i rađanje beba sa malom telesnom težinom je posledica imunog odgovora na infekciju materice kod nekih žena i njihovih beba što se može povezati sa bakterijskom infekcijom koja se javlja kod parodentoze. Zbog toga zdrava usta vode ka zdravoj i trudnoći u roku.

Pranje zuba bi trebalo da bude temeljno, u trajanju od tri minuta, nakon pola sata od unosa hrane, ne odmah nakon obroka
Pranje zuba bi trebalo da bude temeljno, u trajanju od tri minuta, nakon pola sata od unosa hrane, ne odmah nakon obroka

Parodontopatija povećava rizik i od srčanih oboljenja. Može doći do pogoršanja postojećeg stanja srca. Trebalo bi uporedo sa tretmanom infektivnog endokarditisa lečiti i infekciju u ustima ukoliko postoji. Nekada je potrebna i primena antibiotika pre stomatoloških procedura, upravo zbog opasnosti od rasejavanja bakterija i oštećenja srca usled stomatoloških procedura. Ovde je oprez neophodan posebno kod ljudi koji već imaju obolelo srce. Takođe studije ukazuju na vezu između moždanog udara i oralne infekcije. Svakako je infekcija još jedan od faktora rizika.

Bakterije koje rastu i razmnožavaju se u ustima mogu biti aspirirane u pluća u mogu izazvati respiratorne bolesti kao što je pneumonija ili hronična obstruktivna bolest pluća (HOBP).

Čak se i određeni karcinomi dovode u vezu sa bolestima u ustima!

Priznanje da su oralno i opšte zdravstveno stanje usko povezani je od suštinskog značaja za određivanje odgovarajuće strategije zdravstvene zaštite.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popunite *

Copyright Doktor online 2017
Tech Nerd theme designed by FixedWidget