Medicinski turizam je izraz koji se sve češće može čuti uz pomen reči turizam. Ali šta je to? Taman smo se navikli na seoski, zeleni tj. ekološki, ovakav ili onakav, ali šta je to medicinski turizam? Odgovor je manje više jednostavan, a generalno gledano Medicinski turizam je vrsta turizma koja uzima maha i to baš u Srbiji.
Evo šta je to i čemu se radi.
Budimo elokventni za značenje medicinskog turizma…
Da bismo mogli bolje da razumemo medicinski turizam, odvojićemo ga na njegove sastavne delove.
Pa da počnemo od medicine. Medicina se bavi dijagnostikom, preventivom i terapijom fizičke i psihičke bolesti čoveka. Ona obuhvata raznovrsne aktivnosti zdravstvene zaštite kojima se održava i obnavlja zdravlje putem prevencije i tretmana bolesti. Reč ,,medicina’’ je izvedena iz latinske reči ars medicina, sa značenjem umetnost lečenja.
Turizam predstavlja čin putovanja u cilju rekreacije, kao i pribavljanje usluga radi ostvarivanja tog cilja. Sama reč „turizam“ potiče od francuske reči tour, što u prevodu znači putovanje, obilazak, ekskurzija. Turista je osoba koja putuje najmanje osamdeset kilometara od mesta stalnog boravka u cilju rekreacije, bar po definiciji Svetske turističke organizacije.
A šta je onda medicinski turizam? Posebna grana turizma čiji je zadatak da odgovori na zahteve medicinskih radnika na putovanjima? Da li postoje određena mesta gde samo doktori i medicinske sestre mogu da letuju?
Realnost je zapravo mnogo manje ispunjena plažama sa doktorima, već je više okrenuta sigurnosti putnika u široj slici. Nekada se sigurnost na putovanju okarakteriše kroz pozitivna ili negativna iskustva putnika sa turističkim agencijama, dok je ovaj put u pitanju zdravstvena sigurnost i poboljšanje zdravlja putnika time što će otići na određenu destinaciju.
Jednostavno rečeno medicinski ili zdravstveni turizam predstavlja putovanje ljudi u druge države ili gradove sa ciljem primanja medicinskih tretmana u toj državi.
Istorijat medicinskog turizma
Praksa putovanja zbog medicinskih razloga ima dugu istoriju. Čak su i drevne civilizacije prepoznale terapijske efekte mineralnih termalnih izvora i kupatila u svetim hramovima. Tako su Sumeri bili poznati po tome što su izgradili zdravstvene komplekse oko termalnih izvora pre više od četiri hiljade godina.
Rimljani su takođe gradili odmarališta sa termalnim banjama, terapijski hramovi procvetali su tokom grčkog vremena. Stari Grci su poznati po svojim putovanjima u hram lekovitog boga Asklepiosa. Ovo svetilište je u stvari mala teritorija u zalivu Saroničeski po imenu Epidauria – koje se danas smatra kao rodno mesto zdravstvenog turizma.
Evropljane su bili ti koji su odgovorni za razvoj modernog koncepta resorta zadovoljstva. Letovališta u Velikoj Britaniji su izgrađena zbog verovanja britanske elite da postoje realne lekovite moći u morskim vodama i morskom vazduhu. Vrlo brzo je Engleska doživela bum različitih spa centara i lečilišta za smeštaj onih koji su mogli priuštiti taj put.
Moderni medicinski turizam
Danas, koncept medicinskog turizma razvio se korak dalje od klasičnog koncepta zdravstvenog turizma, banja i SPA centara, čiji koreni kao što smo videli, sežu daleko u prošlost. Pod pojmom medicinskog turzima danas podrazumevamo pružanje široke palete sofisticiranih i visokokvalitetnih medicinskih usluga. Medicinski turizam postaje lukrativni biznis i ubrzano se razvija u mnogim turističkim zemljama sveta. Delatnost medicinskog turizma vredna je 60 milijardi dolara godišnje, na svetskom nivou, a ta vrednost iz godine u godinu kontinuirano raste. Izveštaji iz Deloitteovog centra za zdravstvene usluge iz 2012. godine navode kako se te godine više od 1,6 miliona Amerikanaca uputilo u druge zemlje na korišćenje nekog oblika medicinskog turizma.
Pojedine destinacije su čak i „specijaizovane“ za određene vrste zahvata, kao na primer Mađarska (stomatologija) ili Tajland (operacija promene pola). I južnoameričke zemlje, pre svega Argentina, Bolivija, Brazil i Kolumbija, poznate su po plastičnoj hirurgiji.
Mnoge turističke agencije, u sklopu svoje ponude, nude osiguravanje smeštaja turista pre i nakon estetskog zahvata ili oporavka. One su svojevrsni posrednici koji povezuju posetioce i klinike u kojima se obavljaju medicinski/estetski zahvati. Turističke agencije čine važan deo zdravstveno-turističke industrije za zdravstveni turizam, pošto omogućavaju pacijentima da učestvuju u takvoj vrsti industrije.
Najveća pretnja korišćenja medicinskih usluga u drugoj zemlji za korisnika je moguća nesigurnost, odnosno mogućnost dobijanja neadekvatne zdravstene usluge u odnosu na očekivanu, odnosno u odnosu na onu medicinsku uslugu koju bi korisnik dobio u svojoj zemlji.
Jedno od najkontroverznijih područja medicinskog turizma koje izaziva brojne polemike svakako je pitanje eutanazije. Kao i problem nemogućnosti korišćenja zdravstvenih usluga lokalnog stanovništva zbog podizanja cena usluga usled povećanog priliva stranih turista.
Medicinski turizam u Srbiji
A gde se mi nalazimo na svetskoj mapi zdravstenog turizma? Osim činjenice da svaki gastarbajter prilikom posete svoje rodne grude ne propušta priliku da obavi sve moguće zdravstene procedure, kod nas nije mnogo toga urađeno po pitanju razvoja ove unosne delatnosti.
Iako postoji interesovanje, kao i posla za privatne klinike po Srbiji, posebno u Nišu u poslednje vreme, ono što nedostaje je strategija na nacionalnom nivou. Nismo članica Evropske unije i to nam otežava potencijal, a uz to nemamo definisane standarde zdravstvene zaštite.
U Srbiji pored dentalnog turizma, naročito cveta biznis promene pola. Dok je među pacijentima bilo oko 200 naših državljana, broj stranaca prelazi 1.000. A veliku popularnost srpskim lekarima doneo je Čez Bono, sin pevačice Šer kada je izjavio da bi voleo da obavi promenu pola baš u Beogradu.
Srbija ima veliki potencijal, jako sposoban kadar i prelepe krajolike vredne posete. Uz malo sluha države i odgovornu strategiju, Srbija bi lako mogla da postane nova uzdanica medicinskog turizma.
