Iskustvo ljubavi podrazumeva tri karakteristična stanja u ljubavi; požuda ili erotska strast, privlačnost ili romantična strast i privrženost ili posvećivanje. Svako od ovih stanja ima svoju biohemijsku osnovu.
Požuda je uslovljena prisustvom polnih (seksualnih) hormona, testosterona i estrogena i stoji u vezi sa seksualnošću jedne individue. U razvijanju požude prema nekoj osobi učestvuju i feromoni, složena organska jedinjenja ogovorna za prenos hemijskih poruka između jedinki iste vrste.
Privlačnost je u tesnoj vezi sa nivoom b-feniletilamina u krvi (norepinefrin-NE), koji je povišen kod zaljubljenih osoba.
Privrženost je posledica odnosa nivoa oksitocina i vazopresina u krvi zaljubljene osobe. Ovo je faza trajne i prave romantične ljubavi .
Osećanja privlačnosti i požude po nekima mogu da traju od 3-5 godina, a sa padom norepinefrina omogućavaju da iskustvo ljubavi pređe u novi stadijum odanosti ili privrženosti koje je udružen sa osećajem mira kada je voljena osoba prisutna i straha kada je nema. Ovo stanje ljubavi je sve jače što veza duže traje. U biohemijskoj osnovi ovog stanja leže endorfini, oksitocin i vazopresin. Oksitocin (Ox) je odgovoran za kontrakciju glatkih mišića uterusa i mlečne žlezde, razmekšavanje cerviksa i erekciju kod muškaraca. Sintetiše se u hipotalamusu a oslobađa iz zadnjeg režnja hipofize a svoje efekte ostvaruje preko receptora na mozgu i reproduktivnim organima. Vazopresin (VP, antidiuretin) osim u regulaciji krvnog pritiska igra važnu, pomoćnu ulogu u procesu memorisanja u kori mozga .
