Kako sam rešila problem sa štitnom žlezdom (dijagnostika i operacija)

kako se leci stitna zlezda

Da li ste umorni gotovo svaki dan? Gojite se, a kosa vam se proredjuje? Možda ste znojavi i uznemireni? Krivac što osećate neke od ovih simptoma može biti štitna žlezda.

Poremećaje u radu štitne žlezde ima gotovo svaka peta žena i sve veći broj muškaraca.

Štitna odnosno tiroidna žlezda ima oblik leptira, smeštena je u donjem delu vrata, tik ispod Adamove jabučice. Iako je relativno mala, igra veliku ulogu u našem telu, utičući na funkciju mnogih najvažnijih organa tela. Veoma je važno da je vaša štitna žlezda zdrava i funkcioniše ispravno, jer čuva vitalnost srca, mozga, jetre, bubrega, kože, kao i opšte stanje celog tela.

Pošto štitna žlezda obavlja svoju funkciju putem hormona, smatra se ključnim delom našeg endokrinog sistema. Za pravilno funkcionisanje potrebana joj je odredjena količina joda, koji apsorbuje iz hrane. Najveće količine joda nalaze se u jodiranoj soli, morskoj hrani, hlebu i mleku. Štitna žlezda izvlači ovaj potrebni sastojak iz krvotoka i koristi ga za stvaranje dve vrste tiroidnih hormona: tiroksin, nazvan T4, jer sadrži četiri atoma joda i trijodotironin ili T3 koji sadrži tri atoma joda.

OSNOVNE BOLESTI ŠTITASTE ŽLEZDE

HIPOTIREOZA je jedno od obljenja kada štitna žlezda ne luči dovoljnu količinu hormona. Ovakvo stanje usporava sve funkcije tela, jer je štitna žlezda neaktivna. Kod hipotireoze potrebno je biti veoma obazriv, jer simptomi ne moraju odmah da se jave, ili nisu specifični za ovu bolest već ukazuju na neke druge.

Zato je potrebno uraditi detaljne analize.

Kada je u pitanju hipotireoza, pojačane fizičke aktivnosti su nešto što treba da izbegavate dok se hormoni ne stabilizuju. S obzirom na to da se poremećajem rada štitaste žlezde poremeti i metabolizam, čestu pojavu zatvora i otežanog varenja olakšaćete sebi pojačanim unosom vode. Međutim, kod hipotireoze česta je pojava da se tečnosti zadržavaju u organizmu, zato su preporučene česte lagane šetnje.

Najčešći uzrok hipotireoze je Hashimoto tireoiditis.

HIPERTIREOZA je stanje kada vaša štitna žlezda radi ubrzano i luči previše hormona. Ima veoma jake simptome koje je lako prepoznati. Hipertireoza češće pogadja žene nego muškarce.

Postoji više uzroka hipertireoze. Jedna od njih je Graves-Basedovljeva bolest koja predstavlja autoimuno zapaljenje žlezde. Pored simptoma hipertireoze, neki ljudi sa Gravesovom bolesti razvijaju bolesti očiju, tiroidne oči. Njegove karakteristike variraju od slučaja do slučaja i mogu se odlikovati otečenim, ispupčenim, crvenim očima; široko otvoreni kapci i dvostruki vid. U najtežim oblicima može biti prisutna smanjena oštrina vida.

Drugi od uzroka mogu biti jedan ili više čvorova koji pojačano luče hormone i tada nataju toksični adenomi ili polinodozne toksične strume. Dijagnoza se uspostavlja tako što se uradi klinički i ultrazvučni pregled štitne žlezde, kao i laboratorijskim nalazima kada su vrednosti TSH u krvi snižene ili nemerljive.

Hipertireoza je ako se ne leči veoma ozbiljna bolest koja može ozbiljno da ošteti srčani mišić. Medjutim, uz adekvatnu terapiju može se staviti pod kontrolu, čak i potpuno izlečiti. Ukoliko za 18 do 24 meseca korišćenja terapije ne dodje do izlečenja, preporučuje se operativni zahvat, gde se odstranjuje deo ili cela štitasta žlezda.

HASHIMOTO TIREOIDITIS

Šta je uzrok Hashimoto tireoiditisa ne postoje sigurni dokazi, medjutim ono što sigurno utiče jeste stres, povećan unos joda u ishrani, genetski faktori. Ono na šta može da se utiče da bi se smanjio rizik od ove bolesti jeste zdrava ishrana. Unos raznovrsnih namirnica, voća, povrća, heljde, žitarica, ribe i nemasnog mesa.

KAKO PREPOZNATI SIMPTOME:

Kada je u pitanju Hipotireoza ponekad štitna žlezda ne može da zadovolji zahteve vašeg tela za hormon štitne žlezde, iako se nivo TSH povećava. Možete osetiti:

  • Otok u vratu ili gušavost
  • Usporenost metabolizma
  • Zatvor i otežano varenje
  • Osećaj hladnoće
  • Depresija
  • Opadanje kose
  • Suva koža
  • Osećaj udaranja srca
  • Gojenje bez pojačanog unosa hrane
  • Manjak energije i umor
  • Poremećaj menstrualnog ciklusa
  • Neplodnost

Kod Hipertireoze dolazi do pojačanog stvaranja hormona štitne žlezde. Simptomi su jače izraženi nego kod Hipotireoze.

  • Problemi sa vidom i buljavost očiju
  • Ubrzan rad srca
  • Prekomerno znojenje
  • Gubitak kose
  • Česte stolice
  • Gubitak težine bez obzira na dobar apetit
  • Otok na vratu
  • Drhtanje tela i mišića
  • Nervoza i psihički nemir
  • Subjektivni osećaj vrućine
  • Poremećaj menstrualnog ciklusa

LEČENJE HIPOTIREOZE I HIPERTIREOZE

Lečenje Hipotireoze najčešće je korišćenje sintetičkih hormona kao nadoknada za manjak prirodnih hormona. Koriste se svakodnevno po savetu lekara, u nekim slučajevima i doživotno.

Kod Hipertireoze je bitno blokirati stvaranje i otpuštanje viška hormona štišaste žlezde, u vidu terapije antitireoidnim lekovima. Najčešće se kombinuju i betablokatori zbog ubrzanog rada srca. Druga mogućnost je lečenje radioaktivnim jodom.

Ukoliko ni jedna opcija ne pomogne u povlačenju bolesti, preostali način jeste lečenje hirurškim putem, tj. uklanjanje dela štitne zlezde ili cele. U koliko se ukloni cela štitna žlezda nakon operacije doživotno se uzimaju sintetički hormoni.

ISKUSTVO – ŽIVOT SA HIPERTIREOZOM PRE I POSLE HIRURŠKOG ZAHVATA

Ja sam jedna u nizu od mnogih žena, majki, supruga. Mlada žena od koje se očekuje (prvenstveno ja očekujem) da je kao mašina, odličnog zdravstvenog stanja, sposobna, okretna, vredna, da ispunjava svoju ulogu žene i majke na maksimalnom nivou, da je uz to i lepa, sredjena i nasmejana. Medjutim, taj film jednog dana u mom slučaju počeo je da usporava, kao radijo na baterije koje gube snagu.

Sve je počelo pre čak 4-5 godina kada su počeli da se javljaju prvi simptomi. Za početak se javio konstantan umor i ubrzano lupanje srca, što sam ja prepisivala hroničnoj izmorenosti zbog rada. Zatim opadanje kose u velikoj meri, što sam prepisala letnjem dobu u kom sam se tada nalazila (iako to danas zvuči šašavo). Takodje i psihička rasejanost, nervoza i opšti psihički nemir, po mojoj pretpostavci kao rezultat prebrzog tempa života i stresova koji nam skoro iza svakog ćoška nemilosrdno prave sačekušu. Dakle, nespremna da krenem kod lekara, pronašla sam svemu opravdanje u nadi da će sve proći kad se dobro naspavam i kada bavljenjem sportom izbacim stres. Naravno, to se nije desilo.

Uputila sam se na prvi pregled kod endokrinologa u jednu privatnu polikliniku, sumnjajući na štitnu žlezdu. Ljubazna, ali na žalost ne i tako stručna doktorka me je pregledala i uradila ultrazvuk. On je tada pokazao malu cistu na desnom režnju koja po njenim rečima nije bila uzrok mojih problema. Ohrabrila me je da te ciste mnogi ljudi ljudi imaju iako toga nisu svesni, da će to da pukne i nestane. Prepisala mi je betablokatore za usporavanje rada srca koje je navodno ubrzano lupalo zbog stresa, kao i uput za dermatologa zbog opadanja kose. I to je kraj moje prve borbe.

Prošla je godina, dve, tri, kosa je i pored silnih preparata i dalje opadala, srce je i dalje lupalo, iako sam ja na svoju ruku prestala da pijem betablokatore. Osećala sam se sve umornije, sve napetije, nervoza je pravila pravi cunami u mom telu. Dobijala sam strašne toplotne napade, preznojavala sam se i kada mi je hladno. Napadi panike i straha bez razloga, reke suza, opšta razdražljivost. Više mi ni sport nije prijao. Moje srce pri naporu više nije samo ubrzano lupalo nego i preskakalo. Počinjala sam da se gušim, ostajem bez vazduha, ne samo nakon stresa već i iz čistog mira.

Tada više nisam imala kud, to više nisam trpela samo ja, trpeli su i moji ukućani, suprug, dete. To je već bio alarm gde nisam imala izbora i uputila se kod kardiologa, takodje u privatnu polikliniku gde sam posetila i endokrinologa. Nakon uradjenih svih mogudjih laboratorijskih nalaza, ultrazvuka srca i dvadesetčetvoročasovnom holteru, došli smo do zakljička da je moje srce savršeno i da je verovatno razlog mog pulsa od 160 otkucaja želudac koji je malo lenj da vari.

Dobila sam strogu dijetu koja je navodno trebala da smiri stvar, ali nije! Rezultat je bio 6 kilograma manje i još gore opšte stanje.

U sled totalne nemoći moj sledeći korak je bio alternativna medicina.

Čajevi, razni začini, poseban režim ishrane, 20 terapija akupunkture i lenyo aparata dali su mi nadu da će se problem rešiti. Terapije su pokazale poboljšanje na svim poljima, ali su na žalost bile kratkog daha.

Zatim se javio i sledeći problem, moj menstrualni ciklus se totalno poremetio.

Ciklusi su mi dolazili nekad čak i na 45 dana. Nije bilo dileme, moj sledeći korak ginekolog, iako sam ga posećivala redovno. Prilikom prvog susreta sa ovim problemom, ginekolog me je odmah uputio endokrinologu sa ubedjenjem da postoji neki ozbiljni poremećaj hormona, jer je sa ginekološke strane sve bilo u redu. Na moju sreću, posavetovala me je da odem u Novi Sad i potražim endokrinologa Doc Dr Draganu Tomić Naglić, koja će po njenom ubedjenju rešiti moj problem.

Priznajem, bila sam sumnjičava. Nisam želela da „bacim“ pare još i na put i još jedan pregled, već sam zakazala kod endokrinologa u svom gradu. Prilikom te posete, specijalisti za endokrinologiju ispričala sam svoj problem od početka. Doktorka je rekla da nema potrebe za ultrazvukom, jedino je tražila da uradim laboratorijske pretrage, jer je sumnjala na šećernu bolest i do našeg sledećeg vidjenja tražila da puštam dlake po celom telu gde rastu, da vidi kakve su. Otišla sam sa čudjenjem i potpuno razočarana što sam morala da upoznam još jednog „stručnjaka“.

Bila sam očajna. Osećala sam se sve lošije. Svakodnevno sam dobijala napade, gušila sam se, srce mi je toliko lupalo da sam bila totalno bez snage, moja psiha je bila u haosu. Mislila sam da ludim. Da umišljam, da meni ustvari nije nista, da sam za psihijatriju. Mučila me je svakodnevna dijareja koju sam takodje povezala sa živcima. Kose jedva da sam imala na glavi. Jednom rečju, pakao!

Na nagovor supruga, zakazala sam pregled u Novom Sadu. Posetila sam Doc Dr Draganu Tomić Naglić i ispričala svoj problem. Za samo par minuta, dijagnoza je bila na papiru. Adenoma Toxicum na desnom režnju, 2cm veličine. Jedino rešenje operativni zahvat, a do tada betablokatori i tablete za usporavanje rada štitne žlezde.

Izašla sam u šoku. U mojoj glavi bio je pravi ringišpil. Iz jednog ugla srećna čto konačno imam dijagnozu, zadovoljna jer mi je doktorka svojim pristupom i toplinom ulila sigurnost da će se sve rešiti i dobro završiti. A sa druge strane, strah, strah od operacije, strah od smrti pri samoj pomisli na tumor bez obzira što je po njenim rečima 100% dobroćudni.

U najkraćem roku obavila sam scintigrafiju štitaste žlezde koja je bila neophodna da bi se obavila operacija. Bez obzira na moj strah, prošlo je bezbolno i u najboljem redu. Ubrzo za tim smestila me je u Klinički centar na odeljenje endokrinologije gde su krenule pripreme za operaciju koje su trajale oko nedelju ipo dana i koje je pod budnim okom pratila Dr Ivana Bajkin, koja je takodje divna i topla žena.

Nakon pripreme, prebačena sam na hirurgiju gde je na moju sreću operaciju izvršio Dr Zoran Djermanov, koji je tom prilikom odstranio desni režanj moje štitne žlezde. Operaciju sam odlično podnela. Šav je uradjen lepše nego što sam se i u snu mogla nadati.

Operativni tok nakon operacije, dva dana bolna sa otežanim gutanjem, svaki naredni sve lakši. Nedelju dana nakon operacije iznad samog reza imala sam neku „grumuljicu“ koja mi je ličila na upaljenu venu i koja je zadavala baš čudne senzacije. Bilo je utrnuto kao posle zubarske anestezije, ali preosetljivo na dodir. Veoma neprijatno, bolno, utrnuto, svi ti osećaji pomešano. Nakon mesec dana taj osećaj je počeo da nestaje. Rekli su mi da je to normalno i da će nestati nakon 3 meseca.

Osim reza, moje opšte stanje nakon operacije je znatno bolje. Skoro sve užasne tegobe koje sam imala nestale su. Još uvek, ali veoma retko, osetim na kratke momente da se zaljuljam. Medjutim, još uvek je sve to sveže, organizam je slab i izmučen.

Danas, ne znam kome bi se pre zahvalila, da li Bogu, da li divnoj Doc Dr Dragani Tomić Naglić koja je poput Merlina izvadila dijagnozu iz rukava, ili ginekologu Dr Snežani Kunić koja me je uputila u prave ruke, da li Dr Zoranu Djermanov koji je lavovski obavio hirurški deo.

Osim dobrih stručnjaka na koje sam na kraju imala sreće da naletim, najvažnije je imati razumevanje, ljubav i podršku porodice, jer tada ste već na pola puta. Koliko je važno u trenucima borbe, toliko i kasnije u životu, jer kada jednom počnete borbu sa štitnom žlezdom ona na neki način traje čitav život. To zahteva miran život, bez trzaja, bez sekiracije.

Napisala Dragana Krstić.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popunite *

Copyright Doktor online 2018
Tech Nerd theme designed by FixedWidget