U kućnim uslovima, najčešće dolazi do povreda po tipu rana, posekotina, ogrebotina i opekotina. U najvećem broju slučajeva, reč je o povredama koje ne zahtevaju medicinsku pomoć. To se naročito odnosi na ogrebotine, ali i većinu posekotina i opekotina. Međutim, sa druge strane, i manje povrede zahtevaju određene procedure kako ne bi došlo do nadovezivanja infekcije.
Za dublje ubodne rane, ponekad je potrebno primanje antitetanusne zaštite. A kod ozbiljnijih posekotina i opsežnih opekotina, obrada, zašivanje i previjanje. Ali kako nastupiti onda kada je reč o povredama manjeg obima, a ipak želimo da se zaštitimo?
Rane
Rane se definišu kao prekid kontinuiteta tkiva, zbog delovanja različitih faktora. U pitanju su otvorene povrede, koje uglavnom nastaju pod dejstvom mehaničkih faktora. Opisuju se kao ubodne ili kao posekotine, u zavisnosti od toga na koji način i kojim sredstvom su izazvane.
Od trenutka nastanka rane, smenjuju se različite faze u toku njenog zarastanja.
Najpre nastupa faza zapaljenja. Ona podrazumeva dolazak imunskih ćelija na mesto povrede. I to je praćeno otokom, crvenilom, sekrecijom i obično povišenom temperaturom na tom mestu. Ta faza može trajati i do 7 dana, u zavisnosti od vrste povrede. A zatim, dolazi do stvaranja kolagena na mestu rane, kako bi se ona kontrahovala i smanjila svoju površinu. Na ovaj način se olakšava zarastanje. Kod manjih rana, nakon osam dana od nastanka, dolazi do formiranja crvenog i mekog ožiljka. Ovaj period traje i duže kod obimnijih povreda. A na kraju nastaje zreli ožiljak, bele boje.
Kada je u pitanju zarastanje rane, treba imati u vidu neke faktore koji to mogu ometati. Na primer, zarastanje je usporenije kod starijih osoba, kao i kod osoba sa oslabljenim imunitetom i drugim bolestima. Takođe, loša prokrvljenost odgovarajućeg dela tela će ometati zarastanje. Iz tog razloga brže zarastaju rane na glavi i vratu u odnosu na, recimo, rane na nogama. Takođe, kod osoba koje su normalno uhranjene, zarastanje je brže, za razliku od neuhranjenih. A neki lekovi, kao što su kortikosteroidi, mogu da ometaju prvu fazu u zarastanju – fazu zapaljenja.
Obrada rana
Najbolje je, ukoliko je reč o manjoj rani, bez prisustva stranih tela, isprati ranu vodom i nekim antiseptičnim sredstvom, a onda postaviti sterilnu gazu. Ako rana ima strano telo u sebi, ne treba pri prvom kontaktu vaditi strano telo. Ukoliko je rana dublja i više krvari, neophodno je sprovesti obradu rane u lokalnoj ambulanti.
Opekotine
Opekotine su povrede koje nastaju usled dejstva toplotnih izvora. To mogu biti vatra, topla voda ili vodena para, sunčevo zračenje, električna struja, kao i hemijske materije. Od hemijskih materija, najčešći uzroci opekotina su kiseline i baze.
Ukoliko su opekotine zahvatile malu površinu tela i nisu praćene ozbiljnim simptomima, mogu se zbrinuti kod kuće. Ipak, ukoliko je reč o opsežnim opekotinama, praćenim jakim bolom ili poremećenim opštim stanjem organizma, moraju se zbrinuti u najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Takođe, ako su u pitanju starije osobe, ili su opekotine nastale strujnim udarom ili hemijskim sredstvima, svakako se treba što pre obratiti lekaru.
Zbrinjavanje opekotina u kućnim uslovima
U najvećem broju slučajeva, potrebno je hlađenje mesta povrede. Takođe, hidratantna krema, primena lekova protiv bola (analgetika) i za snižavanje temperature (antipiretika), može pomoći u ublažavanju simptoma.
Hlađenje mesta opekotine podrazumeva da se zahvaćeni deo tela potopi u hladnu vodu ili drži pod mlazom hladne vode bar 5 minuta. Ukoliko je koža crvena i iziritirana, treba naneti zaštitnu mast namenjenu regeneraciji. Proizvodi za kožu na bazi masti se mogu pronaći u raznim apotekama i drogerijama. Stalno mazanje masti će ubrzati oporavak kože. Upotreba Glicerina i pantenola se takođe preporučuje jer ove materije hrane kožu i hidriraju je.
Mast nikako ne bi trebalo nanositi na otvorene i vlaže rane ili rane koje krvare. Takođe, ako imate sumnju da je došlo do infekcije rane (javlja se groznica i malaksalost), potrebno je pitati lekara za savet.
Narodna medicina u lečenju povreda
Kantarionovo ulje za rane, ali i za druge vrste povreda (pogotovo opekotina), pokazalo je posebno blagotvorna svojstva. Pre svega zbog svog antibakterijskog i antivirusnog dejstva, ali i sposobnosti da umiri upale i ubrza zarastanje. Na taj način ujedno ublažava bol na mestu povrede.
Pored brojnih proizvoda na bazi ulja i masti, kojima se može negovati oštećena koža, ističe se i potpora u vidu generalnog jačanja imuniteta. Na primer, u našoj zemlji je posebno zastupljeno poboljšavanje imunog sistema pčelinjim proizvodima. Razlog za to je razvijeno pčelarstvo. Od pčelinjih proizvoda naročito su korisni med, propolis, vosak, matični mleč, polen i pčelinji otrov.
