Jetra je najveći organ u trbušnoj duplji i kod odrasle osobe je teška oko kilogram i po. Smeštena je duboko ispod desnog rebarnog luka, a njen poremećen rad odražava se na celokupno zdravlje čoveka.
Ispravno funkcionisanje jetre od vitalnog je značaja za ceo organizam.
Veliki problem vezan za zdravlje jetre je taj što su simptomi njenog poremećenog rada nespecifični, recimo umor, malaksalost ili pak svrab, pa ljudi na njih i ne obraćaju veliku pažnju. Smatraju ih bezazlenim i čekaju da prođu sami od sebe, ne sluteći da iza njih stoje ne baš bezazleni uzroci.
Za funkcionisanje jetre i njenu ulogu vezuju se brojne kontraverze. Otkrijmo zajedno sve istine i zablude o najvećoj laboratoriji u ljudskom organizmu?
Imajte u vidu da je ovaj članak informativnog karaktera, a za svaku ozbiljnu analizu sugerišemo da obavite specijalistički pregled u nekoj od renomiranih klinika.
1. Jetra je najveća laboratorja – istina ili mit?
Da, jetra je najveća laboratorija u ljudskom organizmu, ona obavlja više stotina funkcija, koje su toliko važne da bez jetre ne bismo mogli da funkcionišemo.
U njoj se odigravaju svi metabolički procesi koji su važni za organizam, kao što su metabolizam ugljenih hidrata, vitamina i minerala, zatim masti, te proteina i hormona.
U jetri se stvaraju žuč, holesterol, antitela i faktori zgrušavanja krvi, razgrađuju insulin i estrogen.
Veoma je važna i funkcija jetre vezana za alkohol unet u organizam, jer se on razgrađuje upravo u jetri. Ona metaboliše unete lekove i toksine i na taj način čisti organizam od otrova, jer štetne materije pretvara u oblike koji se putem mokraće ili stolice mogu izlučiti iz organizma.
2. Masna jetra nastaje kao posledica unosa masne hrane?
Ovo je samo delimična istina. Naime, masna jetra može da bude posledica ne samo pogrešne ishrane nego i metaboličkih poremećaja i drugih bolesti. Nastaje i usled konzumiranja prevelikih količina alkoholnih pića.
Ukoliko se na vreme ne leči, ovo stanje može da se pogorša i pređe u cirozu jetre, pa čak i u kancer, i to hepatoclularni karcinom.
Nealkoholna masna bolest jetre je najčešće oboljenje jetre s obzirom na prevalencu u opštoj populaciji koja prosečno iznosi između 20 i 30 odsto. Ona može da bude:
- Primarna, kada je udružena sa metaboličkim sindromom, odnosno gojaznošću, hiperlipidemijom, dijabetesom tip 2;
- Sekundarna, koja nastaje kao posledica dugotrajnog gladovanja, naglog gubitka telesne težine. Zatim zbog dejstva raznih lekova i toksina, te metaboličkih poremećaja poput Vilsonove bolesti, akutne masne jetre u trudnoći. Do sekundarne nealkoholne masne jetre mogu da dovedu i zapaljenske bolesti creva, kao što su ulcerozni kolitis i Kronova bolest. Zatim tu je I HIV infekcija, hronični virusni C hepatitis, divertikuloza tankog creva sa bakterijskom proliferacijom i policistični jajnici.
3. Može li masna jetra da se izleči?
Ako se na vreme prepozna i leči, masna jetra je u stvari privremeno stanje. Specifične terapije, osim uklanjanja uzroka, nema, a moguće lečenje uključuje tri vrste terapije.
- Terapiju koja poboljšava perifernu insulinsku osetljivost,
- Terapiju za korigovanje abnormalnosti nastalih u jetri i prevenciju steatohepatitisa,
- Te protektivnu terapiju antioksidansima.
Pritom, treba naglasiti da je restriktivna dijeta osnovna mera poboljšanja insulinske rezistencije, odnosno povećanja periferne osetljivosti na insulin.
Inicijalni cilj te dijete jeste smanjenje telesne težine za 10 odsto, što može da rezultira značajnim poboljšanjem osetljivosti na insulin. Idealno je smanjenje telesne težine između pola kilograma i kilogram nedeljno.
Dijeta obuhvata ishranu bez rafinisanog šećera i koncentrovanih masti, što povećava insulinsku osetljivost. Pomaže i fizička aktivnost, pri čemu je važno znati da vežbanje samo po sebi, bez regulisanog načina ishrane i održavanja stabilne telesne težine, kod većine ljudi nije dovoljno. U lečenju se često koriste i pomoćni lekovi hepatoprotektivi, koji štite jetru.
4. Škodi li svakom ista količina alkohola?
Ova tvrdnja definitivno nije istinita.
Pod umerenim konzumiranjem alkohola se najčešće podrazumeva pijenje 20 ml čistog alkohola dnevno. To odgovara količini dva standardna pića, za muškarce, i 10 ml, odnosno jedno piće za žene.
Za razliku od ovih standarda, francuski i britanski stručnjaci ovu granicu podižu za po jedno piće, dok recimo Državni zavod za zloupotrebu alkohola i alkoholizam u SAD ljudima starijim od 65 godina ne preporučuje više od jednog pića dnevno.
Međutim, ne reaguju svi ljudi isto na alkohol, pa je ista količina alkohola nekima sasvim podnošljiva, a drugima uopšte nije. Nekima bi i sasvim malo alkohola moglo da napravi velike probleme.
Kako će ko reagovati, zavisi od više stvari, pre svega od metabolizma ove materije koji je veoma složen, kao i od sposobnosti organizma da proizvede enzime za obradu alkohola. Neki ljudi ih proizvode više i samim tim bolje i podnose alkohol.
Reakcija na alkohol između ostalog zavisi i od toga koliko je teška osoba koja ga pije.
Smatra se da jetra obično može da preradi jednu čašicu alkohola za jedan sat. Međutim, treba znati da se, što se duže unosi alkohol, rad jetre usporava, odnosno da što se više alkohola unosi, ona ga sve sporije prerađuje
5. Može li se jetra regenerisati čak i kad je oštećena?
Jetra je jedini organ u ljudskom organizmu koji ima sposobnost da se regeneriše. Čak i kada se ošteti i uništi veoma veliki deo jetre, ona može da se obnovi a preostali mali deo, preuzima ulogu celog organa.
Regenerisanje jetre zapravo predstavlja obnavljanje tkiva jetre oštećenog bolešću, odnosno delovanjem otrovnih agenasa, infekcija, hemikalija, operacijom.
Da bi se jetra obnovila i postala iste zapremine koju je imala i pre oštećenja, obično je potrebno između mesec i mesec i po dana.
6. Mogu li biljke pomoći u čišćenju jetre
Neke biljke su se pokazale dobrim saveznicima u obnavljanju i čišćenju jetre. U grupi onih koje pomažu regeneraciji jetre na prvom mestu je grejpfrut. Za njegov blagotvorni učinak najzaslužniji je visok sadržaj vitamina C u ovom citrusu.
Kada je reč o čišćenju jetre, u ovom procesu su od biljaka posebno efikasne maslačak, kleka, divlja artičoka i sikavica.
Ove dve poslednje biljke jetru čuvaju zahvaljujući visokom sadržaju silimarina i inulina. Za učinak artičoke u odmašćivanje jetre zaslužne dve materije u njenom sastavu, a to su cinarin i kafeinska kiselina.
Iskustvo pokazuje, a naučna istraživanja potvrđuju, da su sveži sokovi od šargarepe, maslačka i cvekle odlična prevencija— bolestima jetre Takođe velika su pomoć u njenom čišćenju i detoksikaciji, kada do poremećaja u radu ipak dođe.
Preporuka: Prirodni lekovi za lečenje ciroze
7. Može li se preterati sa unošenjem surutke u slučaju bolesti jetre?
lako surutka veoma blagotvorno deluje u slučaju oboljenja jetre i preporučuje se njeno konzumiranje, treba biti oprezan kada je reč o količinama.
Preporuka je da se dnevno uzimaju po dve čaše surutke, a nikako više od pola litra. Međutim, nije dovoljno samo piti surutku, a ne voditi računa o ostalom piću i hrani koji se pritom konzumiraju. U prevodu, da bi surutka stvarno pomogla, neophodno je iz ishrane izbaciti masnu hranu.
Podrazumeva se da uzimanje alkohola ne dolazi u obzir dok se leče bolesti jetre, a preporučuje se i izbegavanje pušenja kao i drugih otrova.
Inače surutka, kao nusproizvod fermentacije mleka, sadrži dosta vitamina, pre svega B2, B6 i B12, zatim proteina, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i fosfora. Oni pozitivno deluju na sva tkiva i između ostalih dobrih učinaka po organizam, pomažu da se obnovi jetra.
Surutka nije jedini mlečni proizvod koji poboljšava regeneraciju jetre. Naime, na isti način deluje i mladi sir, te je i njega preporučljivo uzimati u slučaju problema sa jetrom.
Važno je naglasiti da se ove preporuke ne odnose na bubrežne bolesnike i da bi oni trebalo da se suzdrže od unošenja surutke, kao i mladog sira.
8. Da li je žutica glavni znak oboljenja jetre?
Ovo je takođe samo delimična istina.
Veliki je broj znakova koji ukazuju na poremećaj u radu jetre. Žutica je samo jedan od njih. Karakteriše je žuta boja kože i očiju, a nastaje zato što jetra ne može pravilno da razgradi nakupljene velike količine pigmenta žuči bilirubina. Žutica jeste neprijatna i zarazna, ali se uspešno leči.
Osim žute boje kože i očiju, koje se javljaju kod žutice, na oboljenje jetre i to pre svega ono hronično, mogu da ukazuju i izražen zadah, koji podseća na zadah truleži. Zatim javlja se izrazito crvena boja dlanova, otečen stomak, gubitak dlaka po telu.
Među fizičkim znacima koji mogu uputiti na oboljenje jetre su i modrice na koži. One nastaju zato što jetra proizvodi enzim koji sprečava zgrušavanje krvi, a kada ona ne radi kako treba, onda ne luči ni dovoljno enzima. Sve to za posledicu ima pojavljivanje modrica.
Nakupljanje tečnosti u stomaku, što se spolja očituje kroz uvećan stomak, takode je jedan od mogućih znakova oštećene jetre.
Kao posledica bolesne jetre može da se javi gojaznost i to ne zbog unosa prevelikih količina hrane, nego zbog problema u varenju hrane koji su pratioci poremećaja u radu jetre.
9. Svrab kože može nastati kao posledica bolesne jetre?
Izrazito suva koža. a naročito ako još i svrbi, jedan je od mogućih znakova oštećene jetre. Nekada se na pojedinim delovima kože pojave i tamne ili svetle mrlje, za koje je teško objasniti kako su i zašto nastale.
I akne i ekcemi takođe mogu da nastanu kao posledica nakupljanja otrovnih materija, koje jetra nije uspela da preradi. Iz istog razloga znaju da se jave i alergijske promene na koži.
U slučaju da su promene ozbiljnije, primetite da vam se koža ljušti (psorijaza), obavezno se javite dermatologu. On vam može preporučiti kreme za psorijazu, ali se svakako pre primene terapije morate posavetovati.
10. Poremećaji u radu jetre ne izazivaju nikakve mentalne i psihičke promene i tegobe?
Ova tvrdnja definitivno nije istinita.
Naime, osobe koje pate od bolesti jetre, nažalost imaju i problema sa mentalnim i psihičkim zdravljem. Često se osečaju hronično umornim i iscrpljenim.
Ozbiljno se sumnja da su ovi problemi rezultat hormonske neravnoteže kao i neurohemijsklh promena na mozgu. Sve zbog toga što jetra nije u stanju da eliminiše toksične materije iz organizma, baš kao ni višak hormona.
Pacijenti takođe imaju problem da se skoncentrišu i veoma im je teško da izađu na kraj sa mentalnim zadacima koje treba da reše. Nije retkost da se kao posledica problema sa jetrom kod pacijenata pojavi i blaža depresija.
