Kontaktni dermatitis – šta ako osetite svrab od odeće koju nosite?

Modna industrija je jedna od najbrže rastućih industrija u svetu. Na tržištu danas možete naći odeću izuzetnog kvaliteta, ali mnogo češće onu nekvalitetnu, kako u pogledu načina izrade, tako i u pogledu materijala od kog je izrađena. Ipak, bez obzira na proizvođača i kvalitet obrade i jedna i druga mogu izazvati neželjene promene na koži, pre svega dermatitis. 

Ako osećate svrab kada obučete vuneni džemper ili imate osip od pantalona koje su od poliestera, onda možda imate probleme sa tzv. tekstilnim ili odevnim dermatitisom. To je oblik kontaktnog dermatitisa. Vaša koža reaguje na vlakna, ali i na hemikalije koje se koriste za pranje odeće. 

Šta izaziva kontaktni dermatitis?

S obzirom da je odeća u neposrednom kontaktu sa vašom kožom većim delom dana, te se javalja trenje, nije čudo što košulje ili veš mogu izazvati probleme sa kožom. Bilo koja vrsta tekstila može izazvati osip, ali je veća verovatnoća da ćete takozvani tekstilni kontaktni dermatitis dobiti od odeće koja je izrađena od sintetičkih materijala, poput poliestera, najlona ili gume. Odevni predmeti od ovih materijala ne dozvoljavaju koži da „diše“ toliko dobro kao oni od prirodnih materijala. Posledica toga je pojačano znojenje. 

Boja ili druge hemikalije koje se nalaze u odeći često predstavljaju glavni izvor kontaktnog dermatitisa. Smole (obično formaldehidne smole) koje se koriste za izradu za izradu odevnih predmeta koji se ne gužvaju ili onih koji ne skupljaju prljavštinu, takođe mogu biti uzrok promena na koži.

U svakom slučaju, pre nego što prvi put obučete bilo koji nov odevni predmet, operite ga onako kako piše na etiketi. Današnje uređaji za pranje i sušenje veša renomiranih proizvođača, kao što su Electrolux ili Bosch mašine za sušenje veša imaju programe pranja i sušenja za različite vrste materijala, tako da ćete pomoću njih skinuti svu prljavštinu sa vaše nove garderobe koja se nalazila po raznim magacinima, dok je stigla do vas.

Koji su simptomi kontaktnog dermatitisa?

Ovu vrstu dermatitisa obično karakteriše crvenilo, ljuštenje kože i svrab, a sve na mestu kontakta veša i kože. Simptomi se mogu javiti u roku od nekoliko sati od nošenja odeće pa sve do nekoliko dana nakon što ste je nosili. Najčešće zahvaćena područja su laktovi, nadlaktice, podlaktice, leđa, deo iza kolena ili prepone, odnosno sva ona mesta na kojima je koža u najvećem delu dana u stalnom kontaktu sa tkaninom. 

Ovaj vid kontaktnog dermatitisa se može pogoršati ako nakon pojave svraba ili crvenila i dalje nosite odeću koja je u stalnom trenju sa vašom kožom koja se znoji i koja je vlažna.  U nekim situacijama obolelo mesto može biti sekundarno zaraženo gljivicama ili bakterijama.

Kontaktni dermatitis koji je posledica trenja odeće o kožu je češće izražen kod žena nego kod muške populacije. To je verovatno iz razloga što žene često nose usku odeću i onu šarenih boja koja je više hemijski tretirana. 

Bez obzira na to, možemo reći da su ljudi sa osetljivom kožom ili atopijskim dermatitisom u većem riziku. Drugu grupu čine gojazne osobe i one koje rade u toplom ili vlažnom okruženju, poput pekara, restoranskih kuhinja, vešernica i sl. Pelenski osip ili pelenski dermatitis se takođe javlja usled tople i vlažne sredine i kože deteta koja je tokom cele noći ili većeg dela dana zatvorena u peleni. Takođe treba napomenuti da su radnici u tekstilnoj industriji koji su u neposrednom kontaktu sa materijalom, pogotovo sveže tretiranim, podložniji ovoj vrsti dermatitisa od ostalih ljudi.

Kako izbeći pojavu kontaktnog dermatitsa izazvanog tekstilom?

Ako imate problema sa kontaktnim dermatitisom izazvanim trenjem odeće o kožu, najbolji način za sprečavanje većih problema je izbegavanje nošenja tkanina koje sadrže alergene na koje se osetljivi. Ponekad je to teško učiniti jer se tekstil sve više obrađuje i tretira mešavinom hemikalija i boja koje se pojedinačno ne nalaze na deklaraciji proizvoda. 

Ipak, neki od koraka koje možete preuzeti i preventivno delovati su:

• nošenje odeće napravljene od prirodnih materijala kao što su pamuk i lan,
• nošenje bele odeće ili one svetlijih boja jer ona verovatno sadržati manje hemikalija za bojenje,
• nošenje široke odeće, pogotovo u letnjim mesecima ili tamo gde je vlažnost vazduha veća,
• izbegavajte nošenje odeće koja ima oznaku da se ne pegla i ne sakuplja prljavštinu jer je velika verovatnoća da je upravo ta odeća hemijski tretirana kako bi imala takve karakteristike,
• izbegavajte odeću sa oznakom „perite odvojeno“, jer to znači da se boja sa nje lakše skida i da se može lakše naći na vašoj koži.

Na kraju, ako se nekoliko dana nakon prestanka nošenja odeće koja izaziva promene na koži, one ne povuku, obratite se vašem odabranom lekaru. On će verovatno prepoznati promene na koži, dati vam kremu ili lek ili vas uputiti da se javite doktoru specijalisti za kožne bolesti.