Operacija katarakte (fakoemulzifikacija)

Katarakta ili siva mrena je stanje koje karakteriše različiti stepen zamućenja sočiva do potpunog gubitka prozirnosti. Očno sočivo po rođenju je maksimalno prozirno a vid jasan. Ona je najčešći razlog za gubitak vida ljudi preko 50 godina starosti. Slabljenje vida je postepeno i traje godinama. Najčešće sa godinama dolazi do senilne odnosno staračke katarakte.

Osnovna uloga sočiva u oku je da prelama svetlosne zrake i učestvuje u akomodaciji odnosno prilagođavanju oka da vidi bliski predmet jasno. Starenjem dolazi do slabljenja akomodacionih osobina sočiva i nastaje staračka dalekovidost odnosno presbiopia; dobar vid na daljinu ali za vid na blizinu su potrebne naočare. Sa godinama, usled metaboličkih promena i smanjenog udela vode u sočivu, ono postaje manje prozirno, sivkasto, što i samo ime ovog oboljenja oka kaže. Predeo zenice kod katarakte dobija beličastu nijansu, a sočivo postaje neprozirno, javljaju se zamagljenja, mrlje i sl. Usled ovog zamućenja vid postepeno slabi do potpunog slepila. Međutim, danas se ne čeka da bolest toliko uznapreduje, već se obolelo oko operiše na vreme.

Faktori rizika za nastanak katarakte su: nasleđe, pušenje, konzumiranje većih količina alkohola, loša ishrana, metaboličke bolesti od kojih je najznačajnija šećerna bolest, zračenje, nelečen povišen krvni pritisak, trauma oka, određeni lekovi (npr.dugotrajna upotreba kortikosteroida), druga oboljenja oka kao što je glaukom, zatim starenje i td. Može se pojaviti u svakom životnom dobu, čak i kod beba usled nekih infekcija u trudnoći i takvu kataraktu nazivamo urođenom. Međutim kod najvećeg procenta ljudi reč je upravo o senilnoj katarakti.

Kod katarakte se razlikuju četiri stadijuma: početna, nezrela, zrela i prezrela. Ona može biti delimična ili potpuna u zavisnosti od stepena zamućenja sočiva; tvrda ili mekana; stacionarna (ona koja vremenom ostaje u istom stepenu zamućenja) ili progresivna; prema vremenu javljanja urođena, presenilna i senilna itd.

Simptomi katarakte: umanjena oštrina vida, nejasan vid “kao kroz maglu“, duple slike, postepen gubitak vida, svetlosna aura oko predmeta, boje postaju bleđe, noćni vid je slabiji, oboleli često moraju da menjaju naočare ili sočiva.

Dijagnoza se postavlja lako, na osnovu anamneze i kliničkog pregleda.

Lečenje: Kataraktu je  nemoguće izlečiti lekovima ili kapima već je neophodna operacija. Operacija u ovom slučaju je metoda izbora lečenja katarakte.

Kako da znamo da je vreme za operaciju? Katarakta utiče na kvalitet života i zato je preporuka da onog trenutka kad katarakta počne da ometa normalno svakodnevno funkcionisanje, kada čovek oseti nesigurnost u kretanju, glavobolju čiji je katarakta uzrok, kada je otežano čitanje, vožnja automobila; ovo su sve znaci da je kataraktu potrebno operisati.

Danas se u svetu kao i kod nas, uspešno izvodi ultrazvučna operacija katarakte. Postupak operacije je sledeći: na rožnjači se napravi rez veličine 2-3mm. Prirodno sočivo oka ultrazvukom se usitni a zatim usisa, a na njegovo mesto stavi veštačko sočivo. Veštačko sočivo je istih dimenzija kao i prirodno, i posle umetanja, ne pravi nikakve smetnje i nelagodnosti u oku, a čovek ga nosi dok je živ. Smatra se da operaciju treba uraditi onda kad je vid dovoljno zamagljen da čoveku to smeta za normalno funkcionisanje. Bitno je naglasiti da ne treba čekati, kako se ranije smatralo, da katarakta sazri.

Preoperativna priprema se sastoji iz sledećeg: neophodno je uraditi krvnu sliku i laboratoriju, pregled interniste sa EKG-om, kao i bris oba oka. Takođe, neophodno je da lekar uradi ultrazvuk oka pre operacije, da bi odredio dioptriju sočiva koje će ugraditi. Poželjno je tog dana ne unositi hranu nekoliko sati pre operacije. Sama operacija traje oko 15-30 minuta, pacijent je u lokalnoj anesteziji, koja se postiže ukapavanjem anestetika u oko ili malim injekcijama sa lokalnim anestetikom u okolini oka. Po završetku operacije pacijent već nakon sat vremena može da ide svojoj kući, hospitalizacija nije potrebna. Neophodno je da je neko od rođaka ili prijatelja sa pacijentom da bi mu nakon operacije pomogao i odveo ga kući. Tokom operacije pacijent ne oseća bol, i može da komunicira sa doktorom sve vreme.

Nakon operacije konzumiranje hrane je dozvoljeno,  preporučuje se odmaranje narednih mesec dana. Naočare često više nisu potrebne, ponekad samo za čitanje. Ukoliko postoji katarakta na oba oka, neophodno je da prođe minimum nedelju dana između dve operacije.

Do definitivnog poboljšanja vida dolazi nekoliko nedelja nakon tretmana, a pacijent je spreman da se vrati na posao i da vozi automobil već nekoliko dana nakon operacije.

Prevencija: nošenje naočara sa UV filtrom, raznovrsna ishrana sa dovoljnim unosom vitamina, umereno konzumiranje alkohola, izbegavanje duvana.

Dodatna referenca na ovu temu:

– Operacija katarakte u Nišu https://klinikaveselinovic.rs/operacija-katarakte/.