Urinarne infekcije su druge po učestalosti, odmah nakon infekcija respiratornih organa. Pri tome, tegobe sa bešikom i mokraćnim sistemom su tri puta češće kod žena nego kod muškaraca, mada nisu pošteđeni ni muškarci, pa čak ni deca. Stopa akutnih infekcija najveća je kod žena između 18-40 godina starosti. Simptomi urinarnih infekcija mogu da budu veoma neprijatni i bolni, ali isto tako moguće je da infekcija postoji, ali da nema nikakvih manifestacija.
Infekcija se lako otkriva, laboratorijskim analizama ili ultrazvučnim pregledom mokraćnog sistema, a jedino ako lekar posumnja na neko teže oboljenje, radi se cistoskopija, odnosno unutrašnji pregled mokraćne bešike i mokraćne cevi uz pomoć specijalnog aparata cistoskopa. Ova invazivna metoda se primenjuje da bi se otklonila sumnja na tumor bešike.
Blagovremeno lečenje je veoma važno, jer usled zakasnelog i neadekvatnog tretmana tegobe se mogu navratiti. Lečenje mokraćnih infekcija može da bude dugotrajno, ali ako se započne na vreme veoma je uspešno. U slučaju da osetite tegobe pri mokrenju, ili da na svakih 5 minuta žurite ponovo u toalet, obratite se što pre lekaru, kako biste na vreme počeli sa lečenjem.
Za početak, pročitajte tekst koji je pred vama i saznajte kako nastaju, kako se manifestuju i leče najčešće infekcije urinarnog trakta.
Urinarne infekcije – uzroci
Odgovornost za nastanak infekcije u 80-90% slučajeva je u tzv. gram-negativnim bakterijama koje su normalno nastanjene u debelom crevu. Kada bakterije nadjjačaju odbrambene sposobnosti organizma – nastaje infekcija. Među gram-negativnim bakterijama najčešća je ešerihija koli, koja je uzročnik mokraćne infekcije u više od 75% slučajeva.
Ove bakterije dospevaju u prostor oko izvodnog kanala iz bešike, pa usled određenih pogodnih faktora, poput pada imuniteta, masaže kanala tokom polnog odnosa, uzimanja lokalnih kontraceptivnih sredstava, genitalne infekcije i sl, mikroorganizmi prodiru u mokraćni sistem, razmnožavaju se i šire.
Ipak, sam prodor mikroorganizama ne znači i nastanak infekcije mokraćnih puteva. Da li će do infekcije doći, zavisi od brojnih faktora, kao što je opšte stanje organizma (imunitet), ali i od činilaca koji povećavaju osetljivost mokraćnih puteva. Ti činioci mogu da budu, kamen u mokraćnim kanalima, suženje kanala, anomalije, veziko-ureteralni refluks…
Urinarne infekcije kod žena
Veliku ulogu u nastanku infekcija, posebno kod mladih žena, ima seksualni odnos, i to se najčešće dovodi u vezu sa cistitisom – upalom bešike. Tokom seksualnog odnosa dolazi do pomeranja uretre (izvodnog kanala iz bešike), pa bakterije odlaze naviše ka mokraćnoj bešici. Isto tako, usled primene lokalnih kontraceptivnih sredstava remeti se normalna vaginalna flora, čime se povećava rizik od nastanka infekcije.
Brojni su razlozi zašto su urinarne infekcije češće kod žena nego kod muškaraca, ali pre svih treba istaći kraći izvodni kanal iz mokraćne bešike, odsustvo prostate čiji sekret značajno sprečava nastanak infekcija, blizinu analnog i genitalnog otvora i trudnoću.
Urinarne infekcije u trudnoći
Rizik od dobijanja urinarnih infekcija znatno se povećava u trudnoći, a najveći je u razdoblju od 6-24. gestacijske nedelje. U ovom slučaju, mokraćne infekcije su posebno opasne, jer ukoliko se ne počne sa blagovremenim lečenjem, može se javiti upala bubrega, koja lako može da preraste u hronično oboljenje. Čak i ako ne dođe do upale bubrega, natečenost mokraćnog tratka usled infekcije koja se javi u prvom ili trećem trimestru trudnoće povećava rizik od zastoja u razvoju fetusa, a u slučaju komplikacija moguć je i spontani pobačaj.
Urinarne infekcije kod muškaraca
Kod muškaraca, urinarne infekcije su najčešće posle 50. godina starosti, i javljaju se uglavnom kao posledica uvećanja prostate. U određenom stadijumu uvećanja prostate dolazi do promene na vratu bešike, otežanog mokrenja i zaostajanja urina u bešici, što dovodi do urinarne infekcije. Kod mlađih, seksulano aktivnih muškaraca, najčešće se javlja upala mokraćne cevi – uretritis, koji je vrlo često uzrokovan polno prenosivim bolestima.
Urinarne infekcije kod dece
Ni deca, čak ni sasvim male bebe koje još nisu navršile mesec danastarosti, nisu pošteđene infekcija urinarnog trakta. Kada lekari isključe verovatnoću respiratorne infekcije, obično se konstatuje da beba ima problema sa infekcijom mokraćnog sistema.
Jedan od prvih i očiglednih simptoma je nenapredovanje bebe, čak i gubitak težine, a javljaju se i slabost,i u retkim slučajevima i povišena telesna temperatura, koja samo otežava dijagnostikovanje. Kod dece starosti 2 godine, simtpomi su teško prepoznatljivi, ali se kod starije dece infekcija znatno lakše može ustanoviti.
Simptomi urinarnih infekcija
Simptomi su u nekim slučajevima jedva primetni, dok su u drugim veoma izraženi, bolni i neprijatni. Javlja se bol pri mokrenju, otežano mokrenje, stalni nagon za mokrenjem, nekad čak i potpuna nemogućnost mokrenja. Na početku infekcije obolela osoba obično najpre oseća peckanje, a kasnije pritisak pri mokrenju.
Urin ima jak i neprijatan miris, postaje mutan, a kod nekih jačih infekcija čak može biti prisutna i krv u urinu. Ukoliko se infekcija širi naviše prema bubrezima, može se javiti bol u slabinskim regijama, groznica, povišena telesna temperatura (do 38 stepeni), malaksalost, zamor i sl.
Dijagnostikovanje urinarnih infekcija
Dijagnostikovanje mokraćnih infekcija nije komplikovano i najčešće se vrši uz pomoć laboratorijskih analiza. Radi se pregled mokraće, pre svega pregled sedimenta urina, a zatim i urinokultura. Pri pregledu sedimenta primetno je uvećanje broja leukocita i mase bakterija, a kod težih infekcija i leukocitnih cilindara.
Mokraća za urinokulturu se uzima u sterilnim bočicama, iz provog jutarnjeg uzorka. Naravno, pre uzimanja uzorka nikako ne bi valjalo započinjati terapiju antibioticima, jer rezultati analize mogu biti lažni.
Saveti za prevenciju urinarnih infekcija
- Nakon mokrenja potrebno je blago obrisati intimnu regiju od napred ka pozadi, jer se na taj način sprečava širenje bakterija iz rektuma ka vagini;
- Izbegavati korišćenje toalet papira u boji, pene za kupanje, parfimisanih sapuna, tečnosti za ispiranje, higijenskih dezodoranasa, parfimisanih tampona i uložaka, jer mogu da dovedu do iritacije kože i sluznice, čime se smanjuje prirodna moć odbrane od infekcija;
- Ne odlagati odlazak u toalet kada se oseti potreba za tim (ne trpeti);
- Morkiti pre i nakon seksualnog odnosa;
- Tokom menstrualnog ciklusa menjati uložak ili tampon najmanje dva puta dnevno;
- Nositi pamučan veš. Izbegavati tesnu odeću, posebno pantalone i bodije. Najlon veš izbaciti iz upotrebe;
- Ne koristiti jake deterdžente i omekšivače za pranje veša;
- Izbegavati dugotrajne fizičke aktivnosti koje mogu doprineti infekciji, kao što su vožna bicikla i motora ili jahanje;
- Dnevno unositi najmanje 6-8 čaša vode, piti čaj od brusnice, uvin čaj, kao i sok od peršuna.
Lečenje mokraćnih infekcija
Pre primene bilo kakvog medicinskog tretmana, potrebno je uraditi analizu mokraće. Tek na osnovu dobijenih rezultata urina i urinokulture lekar može da odredi odgovarajuću terapiju antibioticima. U lečenju komplikovanih i dugotrajnih infekcija, primenjuju se ultrazvučne, radiografske i druge slične dijagnostičko-terapijske metode.
