Urođena i stečena katarakta

U prošlom tekstu objasnili smo šta je to katarakta, a spomenuli smo i osnovni proces njenog lečenja.  Sada ćemo detaljno opisati sve o urođenim i stečenim kataraktama.

Urođena katarakta

Urođena katarakta
Urođena katarakta

Naziv urođena katarakta upotrebljava se za sva zamućenja koja se otkrivaju na rođenju ili ubrzo potom. Kongenitalne katarakte se nasleđuju ili nastaju kao posledica dejstva štetnih faktora.

Sa gledišta ometenosti u razvoju kongenitalne katarakte su veoma značajne jer su čest uzrok teške slabovidosti, pa i slepila. Vid se razvija  u toku prvih 6-7 godina, pri čemu su najznačajnije prve tri godine života. Ako u ovom periodu postoji veće zamućenje sočiva, razumljivo je da se i vid neće razviti normalno.

Urođene katarakte su delimične ili potpune, zahvataju jedno ili oba oka.

  • Čaurna katarakta

Je retka i ispoljava se u vidu ograničenog zamućenja u centralnim delovima kapsule.

  • Prednja polarna katarakta

Je relativno česta i izgleda kao beličasto-sivo, jasno ograničeno zamućenje na prednjem polu sočiva.

  • Vretenasta katarakta

Je retka i odlikuje se zamućenjem vretenastog izgleda.Prostire se od prednjeg do zadnjeg pola, uz proširenje u srednjem delu

  • Nuklearna ili centralna katarakta

Odlikuje se zamučenjem centralnih delova sočiva, koji se upravno nalaze iza zeničnog prostora.

  • Zonularna katarakta (Perinuklearna)

Je najčešće oblik dečje katarakte. Odlikuje se zamućenjem jednog sloja sočiva oko fetalnog jedra.

  • Totalna katarakta

Podrazumeva zamućenje celog sočiva. Ovo je najteža vrsta katarakte, jer se dete rađa praktično slepo. Lečenje urođenih katarakti (kongenitalne) je operativno. Operaciju totalne katarakte treba izvršiti što pre, čim opšte stanje deteta to dozvoli.

Stečene katarakte

Pojam stečena katarakta obuhvata više grupa katarakti, čija je zajednička osobina da se razvijaju tokom života. Njihov uzrok, lokalizacija, izgled i evolucija su veoma različiti.

  • Staračka katarakta je najčešća stečena katarakta. Razvija se posle 50.godine života, bez vidljivih opštih ili lokalnih uzoraka. Katarakta može da počne u kori ili jedru. U oba slučaja dolazi do zamućenja sočiva.

  • Kortikalna katarakta počinje u kori u vidu ograničenih mutnoća, često u obliku trouglastih formacija sa bazom prema periferiji. Zamućenje napreduje sve dok se ne zamute svi delovi sočiva. Razvoj katarakte se spor, proteže se na period od nekoliko meseci do više godina. I ako zahvata oba oka, progresija ne ide paralelno.

U toku evolucije katarakte prolazi kroz različite stadijume.

Početna katarakta se odlikuje diskretnim zamućenjem i različitim smanjenjem oštrine vida.

Intumescentnom kataraktom označava se stadijum kada je celo sočivo zamućeno, ali i nabubrelo zbog povećane zapremine. Povećan obim sočiva može da izazove sekundarni glaukom.

Zrela katarakta podrazumeva vraćanje sočiva na njegovu raniju veličinu.Počev od stadijuma intumescentne katarakte, vid je sveden na osećaj i projekciju svetlosti. Ne operisana zrela katarakta se tokom vremena podvrgava procesima regresije i delimične resorpcije sočivnih masa. Raspadni produkti iz prezrelog sočiva prolaze kroz kapsulu i deluju toksično na oko, pa ne treba dozvoliti razvoj hipermaturne katarakte.

  • Nuklearna katarakta počinje zamućenjem centralnih delova, dakle nukleusa. Kasnije će se zamućenje proširiti i na koru i opet će se razviti totalna katarakta. Zbog centralnog položaja zamućenja, nuklearna katarakta već u ranom stadijumu izaziva znatne smetnje u vidu.

  • Dijabetična katarakta razvija se kod bijabetičnih bolesnika kao posledica opšteg metaboličkog poremećaja. S obzirom na sve veću učestanost šećerne bolesti, u porastu su i dijabetične katarakte.

Razliku se  dva njena oblika:

Juvenilna dijabetična katarakta razvija se kod mladih dijabetičara sa dugim i teškim dijabetesom. Karakteriše se brzim razvojem i snežno belim zamućenjem.

Kod starijih dijabetičara katarakta se razvija češće i ranije nego senilna katarakta. A morfološki se ne razlikuje od juvenilne katarkte.

  • Tetanična katarakta  se razvija kod bolesnika sa paratireoprivnom tetanijom. Može da se zaustavi u bilo kojoj fazi razvoja, ali i da ide do totalne katarakte zavisno od osnovne bolesti.

  • Dermatogena katarakta razvija se kod hroničnih ekcema, sklerodermije.

  • Miotična katarakta je sastavni deo kliničke slike miotonične

  • Električna katarakta nastaje nakon udara električne struje ili groma. Razvija se posle latentnog perioda koji traje od 15 dana do nekoliko meseci.

  • Katarakta usled zračenja nastaje posle dejstva zračenja (jonizujučih ili ne jonizujućih). Radijaciona katarakta može biti posledica direktnog akutnog ozračenje velikim dozama jonizujućeg zračenja, kod havarija nuklearnih postrojenja, do medicinskih povreda u radioterapijskoj primeni zračenja. Javlja se često kod pilota na dugim linijama, na većim geografskim širinama kao posledica izlaganju kosmičkog zračenja. Mikrotalasno, ultravioletno,infracrveno zračenje mogu biti uzročnici na radnom mestu.

Infracrveno zračenje uzročnik je katarakte kod stakloduvača i radnika u pogonima intezivnog toplotnog zračenja kao što su topionice i visoke peći. Učestanost ove vrste katarakte znatno je smanjena promenom tehnologija.

  • Toksična katarakta je prouzrokovana intoksikacijom organizma raznim hemijskim supstancama u industriji i medicini. Od posebnog je značaja katarakta koja se razvija zbog dugotrajne terapijske primene kortikosteroida sistemski i lokalno.

  • Traumatska katarakta je posledica povrede oka i okoline. Kontuziona katarakta nastaje posle tupe povrede oka, bez otvaranja njegovog fibroznog omotača. Zamućenje nastaje nakon jednog latentnog perioda, počinje u zadnjim delovima i zatim se proširuje na celo sočivo. Traumatska katarakta je česta kod perforativnih povreda oka. Ako je kapsula široko otvorena, brzo će doći do zamućenja celog sočiva. Kod manje povrede otvor na kapsuli može brzo da se zatvori, čime se prekida prodor tečnosti u sočivo i katarakta ostaje delimična.

  • Komplikovana katarakta označava zamućenje sočiva koje se razvija u toku ili posle različitih oboljenja oka( hronično zapaljenje sudovne opne oka, aplacija retine, visoka miopija…) Zamućenje obično počinje u zadnjoj kori i zatim zahvata celo sočivo.

  • Sekundarna katarakta nastaje posle ekstrakapsularne ekstrakcije katarakte, a čine je ostaci kapsule i sočivnih masa u predelu zenice. Nežna sekundarna katarakta ne smeta, a jače izražena smanjuje vid i zahteva dopunsku operaciju.

Specijalizovan sajt i osoblje koje vam može pružiti više informacija u procesu lečenja pogledajte ovde: http://fzeissoptic.co.rs/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popunite *

Copyright Doktor online 2017
Tech Nerd theme designed by FixedWidget