Znojne (apokrine i ekrine) i lojne (sebacealne) žlezde – fiziologija rada

Sa površinom od 1,5 do 2 m² koža je najveći organ čoveka. Složene je strukture i ima dosta važnih funkcija. Zaštita je organizma prema spoljašnjoj sredini, ima ulogu u termoregulaciji, prijemu draži iz spoljašnje sredine, deo je imunološkog sistema i naravno ima estetski značaj.

Koža se sastoji od tri sloja, od spolja ka unutra: epiderma, derma i hipoderma. Znojne i lojne žlezde o kojima ćemo u članku govoriti nalaze se u epidermu.

Znojne žlezde

Znojne žlezde se dele na apokrine i ekrine žlezde.

Apokrine žlezde su deset puta veće od ekrinih. Počinju da funkcionišu posle puberteta. Nalaze se u predelu pazuha, anogenitalnom predelu, oko pupka, bradavica ali mogu biti rasute i po trbuhu, grudima i licu. Zanimljivo je da su mlečne žlezde u stvari modifikovane apokrine žlezde. Sekret stvaraju kontinuirano, a do izlučivanja dolazi usled mentalnih i emocionalnih stimulusa. Apokrini znoj se razlikuje od ekrinog jer sadrži organske materije kao što su amonijak, lipide, mlečnu kiselinu i dr. Bez mirisa je a neprijatan miris nastaje kasnije pod dejstvom bakterija. Apokrine žlezde kod čoveka nemaju nikakvu fiziološku funkciju osim što predstavljaju sekundarnu seksualnu karakteristiku.

Ekrine žlezde se nalaze samo kod nekih majmuna i čoveka. Izvodni kanal se otvara na površini kože u vidu pore. Za razliku od apokrinih ekrine žlezde su rasute po čitavoj koži a posebno su gusto raspoređene po dlanovima i tabanima. Ima ih oko dva miliona. Počinju da funkcionišu posle rođenja. Znoj se stvara stalno ali od vremenskih prilika i temperature tela zavisi količina. Čovek u ekstremnim uslovima za 24 sata može izlučiti i do 12 litara znoja. Ekrini znoj pored vode sadrži i oko 1% neorganskih materija: natrijum, kalijum… kao i organske materije kao što su urea i mlečna kisina. Bistar je, bez mirisa i slanog ukusa.

Ekrine žlezde
Ekrine žlezde

Ekrini znoj ima najznačajniju ulogu u termoregulaciji. Centar za termoregulaciju se nalazi u mozgu i na svako povišenje temperature tela on preko nervnog sistema stimuliše znojenje. Uvek postoje izuzeci taklo da ekrine žlezde na dlanovima i tabanima ne učestvuju u regulaciji telesne temperature. Na njihovo lučenje utiče centar u frontalnom delu mozga. Dakle pri mentalnim i emotivnim naporima nam se znoje dlanovi i tabani. Jedan od parametara koji registruje detektor laži je znojenje dlanova (prstiju).

Do spuštanja temperature dolazi zbog isparavanja znoja. Značajno je da znoj koji se sliva sa kože ne utiče na smanjenje temperature organizma. Dakle teniseri i teniserke ne brišu znoj samo da bi ukrali malo vremena  da se odmore ili skoncentrišu već uklanjanjem viška znoja omogućavaju telu da se bolje rashlađuje.

Pored toga bitno je i da odeća propušta dobro vodenu paru kako bi dovolila koži da se rashlađuje. Zato je bitno da birate prvi sloj vaše garderobe, majce na primer, od čistog pamuka u prodavnicama dokazanih proizvođača. Pre kupovine obavezno pogledajte sastav materijala, a ne samo cenu i svoj izgled u ogledalu kako je većina današnjice naviknuta.

Sebacealne (lojne) žlezde

Ekrine žlezde se nalaze po čitavoj koži izuzev dlanova i tabanaSeboroični predeli su čelo, lice, kapilicijum (kosmati deo glave), gornji deo grudi i predeo između lopatica. Tu su sebacealne žlezde najgušće.

Sebacealne žlezde
Sebacealne (lojne) žlezde

Ove žlezde su pripojene za folikul i izlivaju se u njega. Dakle kroz otvor na koži kroz koji izlazi dlaka izlazi i sebum. Sebacealne žlezde sintetišu lipide i počinju da funkcionišu u pubertetu pod dejstvom androgena. Sebum se sastoji od triglicerida, slobodnih masnih kiselina, voskova… Funkcija sebuma je da zajedno sa ekrinim znojem čini emulzioni omotač koja štiti kožu, održava vlažnost. Takođe ima baktericidno i fungicidno dejstvo.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Popunite *

Copyright Doktor online 2017
Tech Nerd theme designed by FixedWidget