Категорија: Biohemija ljubavi

Premda smo dali definiciju ljubavi, pričali o njenoj anatomiji, iz prvog serijala na temu biohemija i siptomi ljubavi evo jednog zaključka,

“Ljubav je složena emocija koju čine radost, oduševljenje, uzbuđenje, polet, sreća, optimizam, psihička i fizička snaga i samopouzdanje„. Kao i svaka druga emocija, i ljubav izaziva niz telesnih promena ali za razliku od negativnih emocija besa, straha i tuge, ljubav „proizvodi” niz pozitivnih promena u organizmu. Umesto hormona stresa, ljubav stvara „dobre” hormone koji povećavaju raspoloženje, vitalnost, optimizam i potpomažu u celini i psihičko i fizičko zdravlje. Osoba koja voli blista, oči joj sijaju, pokreti su joj laki, a misli vedre. Sreća nikada nije tako vidljiva kao na licu osobe koja je zaljubljena.

Nije uzalud Meša Selimović rekao da je „čovek bez ljubavi uvek na gubitku”, kaže psiholog Desa Kujundžić. Read More

Posle definicije ljubavi, na redu je i njena anatomija.

Dva britanska neurobiologa, Semir Zeki i Andreas Bartels sa londonskog Univerziteta  su pokušali da doznaju šta se dešava u našem mozgu kada volimo. S obzirom na svoju jedinstvenost, postoje posebni sistemi odnosno putevi angažovani kod romantične ljubavi.

Ispitivanje su izveli na 17 studenata, 11 ženskog i 6 muškog pola, koji su tvrdili da su „istinski, duboko i ludo zaljubljeni“. Pokušali su da identifikuju kortikalnu aktivnost u vezi sa  stanjem romantične ljubavi, upoređujući jednu pozitivnu emociju (romantičnu ljubav) sa drugom (prijateljstvo). Ispitanici su gledali u slike voljenih osoba, nakon čega su se u njima pojavila osećanja koja su prepoznali kao ljubav. U tom trenutku, jednom od najnovijih imidžing tehnika su snimani protoci krvi kroz njihov mozak. Cilj je bio da se otkrije koji su delovi mozga najaktivnijni, tj. kod kojih je protok krvi najintenzivniji. Zatim su gledali slike prijatelja slične starosti i poredili delove mozga koji su u ovom slučaju aktivni. Ova dva naučnika su upravo želela da mapiraju neuronsku vezu ovog emotivnog stanja kada je izazvano od strane vizuelne draži koja je emocionalno neutralna za spoljašnjeg posmatrača. Read More

Neuroendokrinolog Sju Karter sa Univerziteta u Ilinoisu, uradila je ispitivanje mozga prerijskih voluharica da razume zašto mali glodari urođenici na srednjem zapadu ravnice Sjedinjenih Američkih Država su jedni od najvećih prirodnih svetskih romantičara i ljubavnika. Posle parenja, većina voluharica ostaje monogamno za ceo život, podižući mladunce zajedno u glodarskoj verziji kućnog blaženstva. To je, u najmanju ruku, neobična praksa u prirodi: manje od 5% svih sisara pokazuje monogamiju, odnosno vezanost samo za jednog partnera sa kojim se i pare i obostrano roditeljsko ponašanje.

Na žalost, naučnici kažu da čovek ne spada u ovih 5% prirodno monogamnih sisara. Možda bi nekoliko injekcija vazopresina moglo da nam pomogne. Njega često nazivaju “monogamnom  supstancom”. Istraživanjem u “monogamnom” životinjskom svetu (glodar voluharica) došlo se do zaključka da doživotno parenje može biti povezano sa  dejstvom vazopresina. Pre parenja, mužijak je podjednako prijateljski raspoložen i prema  muškim i prema ženskim jedinkama. Unutar 24h  nakon parenja, mužijak  je upecan za čitav život. Kada se vazopresin izluči, mužijak postaje indiferentan prema svim ženkama osim prema jednoj. Takođe, postaje jako agresivan prema drugim mužijacima sa ispoljavanjem ponašanja karakterističnog za sindrom ljubomornog muža. Read More

Razgovarali smo o tome kako ringišpil od nivoa dopamina može da prouzrokuje raskid kod parova, ali postoji nešto što drži parove zajedno. Neurohemikalija koji drži parove zajedno je oksitocin, „hormon milovanja“ ili „hormon vezivanja„.  Bez njega, ne bismo mogli ostati u večitoj ljubavi.

Zaljubljenost je povezana sa supom od neurohemikalija – poput adrenalina, što čini da vaše srce lupa jako, i kao što smo pomenuli za to je odgovran dopamin, što čini da žudite za svojom voljenom, i nizak serotonin, zbog koga ste opsednuti sa nekim. Ali, kada vas nešto dirne u srce, kada volite, „obožavate“ takvi aspekti ljubavi se javljaju zbog oksitocina. To je „bezuslovna ljubav„ hormonom povezana sa negovanjem i velikodušnom ljubavlju.

„Ljubavna“ hemikalija koja igra veoma važnu i divnu ulogu u odnosima je svakako oksitocin – peptid koji se sastoji od devet aminokiselina. Odgovoran je za podsticanje kontrakcija materice tokom porođaja i refleks “pusti” tokom dojenja, za vezivanje i negu majke prema svojoj bebi. Međutim, on takođe igra vrlo važnu ulogu u romantičnoj ljubavi. Read More

Kada medeni mesec prođe i zaljubljenost počne da bledi, nova grupa supstanci  stupa u akciju. Naime, naučnici veruju da se nakon određenog perioda, od 18 meseci do 4 godine, naše telo navikne na ljubavne stimulanse. Pošto se poveća tolerancija na feniletilamin, strasna romansa se može razvijati u dva pravca – ka indiferentnom odnosu ili će se razviti prava ljubav.

Sada kada se razviju istinska stanja u ljubavi, novi oblik hemijske nagrade  u vidu prijatnosti dolazi od endorfina.

Iako ne proizvode takvo uzbuđenje i lupanje srca kao hemikalije zadužene za zaljubljivanje, endorfini, koji daju osećaj mira, topline, intimnosti i pouzdanosti su stabilniji i izazivaju veću zavisnost. Zapravo, što su dvoje ljudi u ljubavi duže, njihovo dejsto postaje jače, nisu tako uzbuđujući i  stresogeni kao feniletilamin, već vode  stabilnijim odnosima i jačoj vezanosti (za dalje informacije o vezivanju partnera proučiti vazopresin) .

Endorfini (endogeni morfini) su endogeni opioidni peptidi koji funkcionišu kao neurotransmiteri. Proizvode se od strane hipofize i hipotalamusa u kičmenjaka tokom vežbanja, uzbuđenja, bola, konzumiranja začinjene hrane i orgazma, i liče opijatima u svojoj sposobnosti da proizvedu analgeziju i osećaj blagostanja. Read More

Variranje nivoa dopamina i prolaktina percipiramo kao orgazam. Oba dovode do različitog ponašanja i emocionalnih simptoma, koji, mogu da nastanu tokom naredne dve nedelje. Tokom ovog vremena, ponašanje može da se promeni na gore.

Orgazam je fluktuirajući dopaminski obrazac, posebno pad, zapravo podstiče zavisnosti razne vrste. Ljudi pokušavaju da koriste veštačka sredstva za manipulaciju, „lečenje“ svojih dopamin nivoa. Nizak dopamin (ili smanjena osetljivost na njega) je u osnovi svih žudnji, bez obzira da li je neko zavisnik ili ne. Želimo naš dopamin nazad na normalu, kako bi se osećali „dobro“.

Read More

Međutim, po mišljenju mnogih autora, centralni neurohemijski molekul koji stoji iza zaljubljivanja i ”odljubljivanja” jeste molekul dopamina, neophodni proces svima nama poznat za stvaranje jake i uspešne ljubavi.

Hormon dopamina jeste hormon srži nadbubrežnih žlezdi koji se sintetiše iz amino kiseline tirozina, koja potiče iz dijete (ishrane) ili se formira hidroksilacijom fenilalanina, esencijalne amino kiseline. Ključni enzim u biosintezi ovog hormona, odnosno u sintezi kateholamina jeste tirozin hidroksilaza, enzim koji prevodi tirozin u 3.4-dihidroksi fenilalanin (dopa). U prisustvu nespecifične dopa-dekarboksilaze nastaje dopamin. Opisane reakcije se odigravaju u citoplazmi hromafinih ćelija, da bi zatim stvoreni dopamin ušao u sekretorne vezikule, prisutne u ovim ćelijama.

U hromafinim, kateholamin sekretornim ćelijama srži nadbubrega i ćelijama simpatikusnih neurona, kateholamini se čuvaju unutar sekretornih vezikula, vezanih za membranu ćelije. Po potrebi, u slučaju stresa (strah, bol, hladnoća, hirurški zahvat), iz ovih vezikula hormoni se oslobađaju procesom egzocitoze, da bi se kasnije, po završetku njihovih fizioloških funkcija izvesna količina hormona, prvenstveno noradrenalina, vratila iz cirkulacije u ove vezikule i čuvala tu do ponovnog korišćenja.

Read More

Norepinefrin preko svojih receptora na hepatocitima stimuliše glikogenolizu i lipolizu, čime se obezbeđuje dodatna energija organizmu. Ovi efekti ostvaruju se preko cAMP i protein kinaze A. Mada se još uvek ne zna jasna funkcija proteina koji se fosforilišu na ovaj način, definitivno je dokazan njihov ogroman uticaj na psihu. Nesanica, gubitak apetita i naizmenično euforično raspoloženje i stanje očaja posledica su upravo privlačnosti i fokusiranja naše pažnje na samo jednog partnera. Klinička proučavanja su utvrdila doze norepinefrina koje indukuju ceo ciklus i umanjuju depresiju u oko 60% pacijenata izazivajući poboljšanje raspoloženja, stanja energije i pažnje.   Efekti norepinefrina se mogu blokirati Li-antidepresantima što mnogi pacijenti potvrđuju kao subjektivni osećaj smanjene privlačnosti tokom uzimanja ovog leka. Iz toga proizilazi da nas jedna pilula ili injekcija može učiniti manje osetljivim na ljubav tj. zaljubljenost. Kad privlačnost ili romantična strast stupe na scenu, ljudi često gube sposobnost racionalnog rasuđivanja – bar kad je reč o objektu privlačenja. Zaljubljeni su obično nesvesni mana koje bi njihov partner mogao da ima i zato se kaže da je ljubav slepa. Partner se idealizuje i duboko ukorenjuje u mislima zaljubljene osobe.

Read More

Svaki naučnik vam može reći kako ueuforija ljbavi nema nikakve veze sa Kupidonovim strelama, osim ako ih mali vilenjak nije prethodno umočio u supstancu sa neromantičnim nazivom feniletilamin. Ova supstanca koja se još naziva i “molekulom ljubavi”, nastaje prirodnim putem u našem mozgu. Za nju se kaže i da je biološki rođak amfetaminu, s obzirom na to da je vrlo slične građe. Dopamin i norepinefrin su odgovorni za nastanak ljubavne euforije. Zapravo, feniletilamin pomaže oslobađanju dopamina (supstanca koja takođe omogućava protok informacija u mozgu) u tzv. “centrima za zadovoljstvo”. Dopamin čini da se lepo osećamo, a norepinefrin stimuliše produkciju adrenalina koji utiče, pored ostalog, i da naše srce ubrzano lupa. Kombinacija ove tri supstance dovodi do osećanja ljubavi, uzbuđenosti, blaženstva i sreće. Njihova aktivnost je razlog zbog koga se zaljubljeni  osećaju euforično i puni energije – kao da “lebde u vazduhu”.

Takođe, ovo je i razlog zbog koga zaljubljeni mogu voditi ljubav satima i razgovarati danima do kasno u noć bez osećanja zamora i iscrpljenosti. Opojna emocija zaljubljenosti, povezana sa ubrzanim pulsom, vlažnim dlanovima, osećajem otežanog disanja, se često tumači prekomernim lučenjem feniletilamina, odnosno nekom vrstom over-doze.

Read More

Zašto ženu privuče baš određeni muškarac, a ne neki drugi? Zašto zgodan muškarac luduje za ne toliko zgodnom ženom? Odgovori na ova pitanja mogu se svesti u samo jednu reč – feromoni ili kako ih popularno zovu „miris ljubavi„.

Reč „feromon“ je grčkog porekla i nastala je od reči „pherein“ i „hormone“, što znači „nosilac uzbuđenja“. Feromoni su hemikalije koje deluju van tela sekretom pojedinca tako što utiču na ponašanje pojedinca. Postoje „alarmni“ feromoni, za označavanje tragova, teritorije, seksualni feromoni, i mnogi drugi koji utiču na ponašanje ili fiziologiju. Oni su ponekad klasifikovani kao egzo-hormoni. Te hemijske poruke se iznose van tela, a rezultat je promena ponašanja.

Da li ste ikada osetili neodoljivu seksualnu privlačnost prema osobi koja vam zapravo ni po čemu ne odgovara? Ako je odgovor potvrdan, znajte da ste u tom trenutku bili pod snažnim uticajem feromona. Nos je zapravo jedan od ključnih organa u seksualnoj privlačnosti jer zahvaljujući njemu do mozga dopiru mirisi koji vas uzbuđuju. Reč je o suptilnim fizičkim reakcijama koje svesnom umu lako izmiču. Feromoni su odgovorni za snažnu hemijsku privlačnost koja vlada između dvoje ljudi, potreban uslov stanja ljubavi!

Read More

Iskustvo ljubavi podrazumeva tri karakteristična stanja u ljubavi; požuda ili erotska strast, privlačnost ili romantična strast i privrženost ili posvećivanje. Svako od ovih stanja ima svoju biohemijsku osnovu.

Požuda je uslovljena prisustvom polnih (seksualnih) hormona, testosterona i estrogena i stoji u vezi sa seksualnošću jedne individue. U razvijanju požude prema nekoj osobi učestvuju i feromoni, složena organska jedinjenja ogovorna za prenos hemijskih poruka između jedinki iste vrste.

 Privlačnost je u tesnoj vezi sa nivoom b-feniletilamina u krvi (norepinefrin-NE), koji je povišen kod zaljubljenih osoba.

Privrženost je posledica odnosa nivoa oksitocina i vazopresina u krvi zaljubljene osobe. Ovo je faza trajne i prave romantične ljubavi .

Read More

Vekovima slavljena kao jedna od najmoćnijih emotivnih stanja, romantična ljubav je bila inspiracija za neke od najuzvišenijih dostignuća čovečanstva. Karakteristično usmeren ka jednoj osobi, to je kompleks koji uključuje osećanje erotike, kognitivne, emocionalne i bihevioralne elemente, koje je teško ako ne i nemoguće razmrsiti. Otuda svako istraživanje „romantične ljubavi“ je istraživanje osećanja sa više komponenti, od kojih neke, kao što je erotska, takođe može da deluje nezavisno od ostalih; obrnuto nije moguće, tako da sve gore navedene komponente predstavljaju osnovne njene sastojke.

Ljubav je dakle kompleks više emocija vezanih uz osećaj snažne privrženosti i vezanosti. Reč ljubav može se odnositi na različite osećaje, stanja i stavove, u rasponu od generičkih zadovoljstva („ja volim hranu“) do intenzivnih međuljudskih atrakcija („volim svoju ženu“). Ova raznolikost namene i značenja, u kombinaciji sa složenošću osećaja koji su uključeni, čini da biva neobično teško definisana dosledno, čak i u poređenju s drugim emocionalnim stanjima. Ljubav je najuzvišeniji ljudski osjećaj i određenu osobu čini boljim čovjekom i budi u njoj ono najlepše. Ona je nadmoćno stanje duha u kome niko ne može da ti naudi, pozicija u kome ništa ne tražiš, ne očekuješ, jer sve već imaš i nosiš u sebi.

Read More

Svima nama su poznati simptomi ljubavi, tako da ćemo započeti citatatom iz knjige“… u trenutku kada su im se pogledi sreli vreme je stalo, ostala je bez daha, osetila je klecanje u kolenima, laganu vrtoglavicu, dok je srce lupalo pomahnitalo. Od tada više nije mogla da spava, niti je bila gladna, nije mogla da se skoncentriše na učenje pa je čak bila i rasejana, depresivna, ponekad čak iracionalnog ponašanja i skoro neosetljiva za bol. Ali kada bi bila sa njim postajala je samopouzdanija, snažnija, koncentrisanija i činilo joj se da može da pomeri brda i planine…”.

Kada bi vam se neko požalio i ispričao vam sve ove simptome, da li bi pomislili da je on bolestan? Džordž Majkl sigurno bi, a kako ljubav nije više nepoznanica ni u svetu nauke možda bi i doktori potvrdili dijagnozu LJUBAVI!

Kada govorimo o pravoj romantičnoj ljubavi, pomislićemo pre svega na stanje srca, ali da li ipak tajnu prave ljubavi možemo naći u hemijskim procesima u mozgu? Da li se sve dešava prosto na hemijskom nivou. Ipak, pravim romantičarima čak ni ova činjenica neće moći da to iskričavo, ustreptalo, uzbudljivo… ma divno stanje, kakvo zaljubljenost bez sumnje jeste, učini manje prekrasnim. Jer ono je baš to – prekrasno! Read More

Dobrodošli na naš novi i ambiciozni projekat doktor online!

Ideja da oživimo jedan ovakav vid druženja sazrela je u akumulaciji višegodišnjeg doktorskog iskustva i želje za prezentovanjem istog! Po Viktoru Igo, ideja kojoj je došlo vreme na realizaciju je nezadrživa i ispoljila se u ovom obliku, u odgovoru na večitu dilemu oko pojma ljubav!

Zapamtite,  bez obzira da li ste mladi, srednjih godina ili stariji,
ZDRAV ČOVEM IMA PUNO ŽELJA, BOLESTAN SAMO JEDNU!

Pratite naš rad i bićete na putu ljubavi koju želite da ostvarite!