Iako je za magnetno polje neraskidivo povezan Nikola Tesla, po kome jačina magnetne indukcije nosi ime, ova volšebna svojstva magnetizma, ali i eletromagnetizma datiraju daleko iz drevne prošlosti. Dok se ne razvije i ne zaživi što šire kvantna medicina, i ne osazna u što većoj meri informacioni sistem čoveka kroz jedan holistički pristup, ove pojave će se tretirati kao mistične i biće plod špekulacija raznih isceljutelja, kvazi lekara i tako redom. O uticaju samog zemljinog magnetnog polja, ali i promena istog na živi svet još uvek nema opšte prihvaćenih stavova.
Poznato je da se čovek odvajkada divio nesvakidašnjem svojstvu prirodnog magneta, minerala magnetita da privlači predmete od ferita, odnosno gvozđa. Drevni Kinezi u Aziji nazivali su ga „kamenom ljubavi„, jer je privlačio gvozdene predmete kao što nežna majka privlači svoju decu, dok su mu stari Grci dali ime „Ahilov kamen„, jer je podizao velike predmete od gvozđa kao sto je Ahil s lakoćom podizao teško kamenje.
Magnetu su pripisivana i lekovita svojstva zbog čega je on nazivan „univerzalnim isceliteljem“ pa čak i „garantom besmrtnosti„.
Verovatno poveden tim drevnim razmišljanjima nemački lekar i teolog, dakle pseudo naučnik Franc Mešmer postavio je, krajem XVlll veka, hipotezu o životinjskom magnetizmu po kojoj sva živa bića sadrže neku vrstu magnetnog fluida, na čije stanje može da se spolja utiče. Promenom stanja ovog fluida, koje bi se postiglo odgovarajućom upotrebom stalnog magneta, mogu se, po Mesmerovom mišljenju, lečiti razne bolesti.
Razumljivo je da zbog odsustva savremene dijagnostičke, ali i merne opreme ova hipoteza nije naučno potvrđena, a povremeni uspesi u ovakvom „lečenju“ pripisivani su sugestivnoj moći osobe koja se ovim bavila.
Izgledalo je da je ideja o lečenju magnetom doživela potpuni krah. Međutim, nove činjenice nagnale su istraživače da se ponovo zamisle nad ovim problemom. Pragmatična iskustva su nepogrešivo govorila da posle određeno tačnog vremena kod ljudi koji proizvode stalne magnete za industrijske potrebe javlja čitav niz zdravstvenih tegoba i da se zato osoblje, koje opslužuje uređaje s jakim magnetima, ne sme da dugotrajno izlaže delovanju njihovog magnetnog polja.
Tako je ponovo oživelo davno postavljeno pitanje:
Da li i kako na čoveka deluje magnet koji mu je prinesen?
Odgovor na ovo pitanje i dalje nije u potpunosti rasčlanjen. Danas su opšte prihvaćene sledeće činjenice. Promena magnetne indukcije poboljšava i takozvanu mikrocirkulaciju, tj. protok krvi kroz mrežu 7 najsitnijih krvnih sudova, kapilara.
To je područje gde se obavlja razmena materije sa ćelijama koje su u neposrednoj blizini kapilara. Jedinica mikrocirkulacije naziva se kapilarno korito: krv iz arteriole prelazi pod pritiskom u metaarteriole, a odatle kroz mišićne prstene [sfinktere] u kapilare.
Sfinkter se, zavisno od parcijalnog pritiska kiseonika u krvi, spontano otvara 1 do 10 puta u minutu. Što je ovaj pritisak niži, vece su metaboličke potrebe obližnjih ćelija, pa se zato sfinkteri češće otvaraju i ostaju duže otvoreni. Ukoliko, medjutim ovim ćelijama, u slučaju oboljenja tkiva treba dovesti više hranljivih sastojaka i više kiseonika, na takav splet kapilara deluje se promenljivim magnetnim poljem čija je učestanost nekoliko herca.
Zna se, sem toga, da se eritrociti u krvotoku ponašaju kao krupni negativni joni. U periodu kada je sfinkter zatvoren, tj. kad krv u metaarterioli miruje, na eritrocit ce pored gradijenta pritiska u ovom krvnom sudu delovati i dodatna sila usled elektromagnetne indukcije. Ove dve sile mogu da potisnu eritrocit iz metaarteriole u kapilar i da tako otvore sfinkter. Zato u ovom periodu krv u kapilar dotiče u većoj količini nego obično, čime se obezbedjuje bolja ishrana celija, a ako je reč o obolelom tkivu, i brže zaceljenje. Zato se danas ovakvo magnetno polje veoma uspešno koristi u zarastanju rana, srastanju koštanih delova,fragmenata] pri njenom prelomu, bržem oporavku isčašenih zglobova i td.
Lečenje pomoću stalnog i, pre svega, promenljivog magnetnog polja predstavlja danas priznatu granu medicine koja se naziva magnetoterapija.
Izgleda da je, s obzirom na prethodno, stari nemački naučnik i doktor Granc Mesmer je ipak bio u pravu!
Koristan link: Tt-group.net/video/konvertor-mernih-jedinica/.
