Ознака: ljubav

Premda smo dali definiciju ljubavi, pričali o njenoj anatomiji, iz prvog serijala na temu biohemija i siptomi ljubavi evo jednog zaključka,

“Ljubav je složena emocija koju čine radost, oduševljenje, uzbuđenje, polet, sreća, optimizam, psihička i fizička snaga i samopouzdanje„. Kao i svaka druga emocija, i ljubav izaziva niz telesnih promena ali za razliku od negativnih emocija besa, straha i tuge, ljubav „proizvodi” niz pozitivnih promena u organizmu. Umesto hormona stresa, ljubav stvara „dobre” hormone koji povećavaju raspoloženje, vitalnost, optimizam i potpomažu u celini i psihičko i fizičko zdravlje. Osoba koja voli blista, oči joj sijaju, pokreti su joj laki, a misli vedre. Sreća nikada nije tako vidljiva kao na licu osobe koja je zaljubljena.

Nije uzalud Meša Selimović rekao da je „čovek bez ljubavi uvek na gubitku”, kaže psiholog Desa Kujundžić. Read More

Posle definicije ljubavi, na redu je i njena anatomija.

Dva britanska neurobiologa, Semir Zeki i Andreas Bartels sa londonskog Univerziteta  su pokušali da doznaju šta se dešava u našem mozgu kada volimo. S obzirom na svoju jedinstvenost, postoje posebni sistemi odnosno putevi angažovani kod romantične ljubavi.

Ispitivanje su izveli na 17 studenata, 11 ženskog i 6 muškog pola, koji su tvrdili da su „istinski, duboko i ludo zaljubljeni“. Pokušali su da identifikuju kortikalnu aktivnost u vezi sa  stanjem romantične ljubavi, upoređujući jednu pozitivnu emociju (romantičnu ljubav) sa drugom (prijateljstvo). Ispitanici su gledali u slike voljenih osoba, nakon čega su se u njima pojavila osećanja koja su prepoznali kao ljubav. U tom trenutku, jednom od najnovijih imidžing tehnika su snimani protoci krvi kroz njihov mozak. Cilj je bio da se otkrije koji su delovi mozga najaktivnijni, tj. kod kojih je protok krvi najintenzivniji. Zatim su gledali slike prijatelja slične starosti i poredili delove mozga koji su u ovom slučaju aktivni. Ova dva naučnika su upravo želela da mapiraju neuronsku vezu ovog emotivnog stanja kada je izazvano od strane vizuelne draži koja je emocionalno neutralna za spoljašnjeg posmatrača. Read More

Razgovarali smo o tome kako ringišpil od nivoa dopamina može da prouzrokuje raskid kod parova, ali postoji nešto što drži parove zajedno. Neurohemikalija koji drži parove zajedno je oksitocin, „hormon milovanja“ ili „hormon vezivanja„.  Bez njega, ne bismo mogli ostati u večitoj ljubavi.

Zaljubljenost je povezana sa supom od neurohemikalija – poput adrenalina, što čini da vaše srce lupa jako, i kao što smo pomenuli za to je odgovran dopamin, što čini da žudite za svojom voljenom, i nizak serotonin, zbog koga ste opsednuti sa nekim. Ali, kada vas nešto dirne u srce, kada volite, „obožavate“ takvi aspekti ljubavi se javljaju zbog oksitocina. To je „bezuslovna ljubav„ hormonom povezana sa negovanjem i velikodušnom ljubavlju.

„Ljubavna“ hemikalija koja igra veoma važnu i divnu ulogu u odnosima je svakako oksitocin – peptid koji se sastoji od devet aminokiselina. Odgovoran je za podsticanje kontrakcija materice tokom porođaja i refleks “pusti” tokom dojenja, za vezivanje i negu majke prema svojoj bebi. Međutim, on takođe igra vrlo važnu ulogu u romantičnoj ljubavi. Read More

Vekovima slavljena kao jedna od najmoćnijih emotivnih stanja, romantična ljubav je bila inspiracija za neke od najuzvišenijih dostignuća čovečanstva. Karakteristično usmeren ka jednoj osobi, to je kompleks koji uključuje osećanje erotike, kognitivne, emocionalne i bihevioralne elemente, koje je teško ako ne i nemoguće razmrsiti. Otuda svako istraživanje „romantične ljubavi“ je istraživanje osećanja sa više komponenti, od kojih neke, kao što je erotska, takođe može da deluje nezavisno od ostalih; obrnuto nije moguće, tako da sve gore navedene komponente predstavljaju osnovne njene sastojke.

Ljubav je dakle kompleks više emocija vezanih uz osećaj snažne privrženosti i vezanosti. Reč ljubav može se odnositi na različite osećaje, stanja i stavove, u rasponu od generičkih zadovoljstva („ja volim hranu“) do intenzivnih međuljudskih atrakcija („volim svoju ženu“). Ova raznolikost namene i značenja, u kombinaciji sa složenošću osećaja koji su uključeni, čini da biva neobično teško definisana dosledno, čak i u poređenju s drugim emocionalnim stanjima. Ljubav je najuzvišeniji ljudski osjećaj i određenu osobu čini boljim čovjekom i budi u njoj ono najlepše. Ona je nadmoćno stanje duha u kome niko ne može da ti naudi, pozicija u kome ništa ne tražiš, ne očekuješ, jer sve već imaš i nosiš u sebi.

Read More

Svima nama su poznati simptomi ljubavi, tako da ćemo započeti citatatom iz knjige“… u trenutku kada su im se pogledi sreli vreme je stalo, ostala je bez daha, osetila je klecanje u kolenima, laganu vrtoglavicu, dok je srce lupalo pomahnitalo. Od tada više nije mogla da spava, niti je bila gladna, nije mogla da se skoncentriše na učenje pa je čak bila i rasejana, depresivna, ponekad čak iracionalnog ponašanja i skoro neosetljiva za bol. Ali kada bi bila sa njim postajala je samopouzdanija, snažnija, koncentrisanija i činilo joj se da može da pomeri brda i planine…”.

Kada bi vam se neko požalio i ispričao vam sve ove simptome, da li bi pomislili da je on bolestan? Džordž Majkl sigurno bi, a kako ljubav nije više nepoznanica ni u svetu nauke možda bi i doktori potvrdili dijagnozu LJUBAVI!

Kada govorimo o pravoj romantičnoj ljubavi, pomislićemo pre svega na stanje srca, ali da li ipak tajnu prave ljubavi možemo naći u hemijskim procesima u mozgu? Da li se sve dešava prosto na hemijskom nivou. Ipak, pravim romantičarima čak ni ova činjenica neće moći da to iskričavo, ustreptalo, uzbudljivo… ma divno stanje, kakvo zaljubljenost bez sumnje jeste, učini manje prekrasnim. Jer ono je baš to – prekrasno! Read More