Diuretici pomažu organizmu da se oslobodi viška tečnosti, uglavnom vode i natrijuma. Većina stimuliše bubrege u izlučivanju više natrijuma u ​​urinu. Kada diuretici isperu natrijum, telo povlači i vodu iz organizma.

Kada neka osoba pati od povišenog krvnog pritiska, diuretici pomažu telu da se oslobodi nepotrebene vode i soli putem urina. Oslobađanje od viška soli i tečnosti pomaže u snižavanju krvnog pritiska i olakšava srcu da pumpa krv. Diureticima se mogu tretirati i niz drugih srčanih oboljenja, uključujući srčanu insuficijenciju, razne probleme sa bubrezima i jetrom, kao i glaukom.

Postoji nekoliko vrsta diuretika, a ovo su najčešći:

–Tiazidi i tiazidima slični diuretici, mogu se koristiti za sniženje hipertenzije ili za lečenje edema u srčanoj insuficijenciji.

–Diuretici Henleove petlje (Lasix, Furosemid) se često koriste kada ljudi imaju simptome kongestivne srčane insuficijencije i posebno su korisni u hitnim slučajevima. Međutim, oni značajno ne snižavaju krvni pritisak.

–Diuretici koji štede kalijum pomažu telu da zadrži kalijum i koriste se češće u kongestivnoj srčanoj insuficijenciji. Oni se često propisuju i zajedno sa druga dva tipa diuretika, ali ne snižavaju značajno krvni pritisak.

Kada prepisati diuretik?

Lekari prepisuju diuretike kada telo zadržava previše tečnosti. Ovaj problem je češći kod starijih osoba. Sledeći stanja mogu da zahtevaju regulaciju tečnosti u telu ili mogu dovesti do zadržavanja tečnosti: Read More

Sve one koji traže brz i lak način da se oslobode celulita, strija, tvrdoglavih masnih naslaga, bora, podočnjaka, pega, fleka, opadanja kose i ostalih estetskih problema i znakova starenja koje muče moderne žene, ali i muškarce, interesovaće mezoterapija. Mezoterapija je nehirurški tretman u estetskoj medicini.

Mezoderm je središnji deo kože, a mezoterapija, koja je po njemu i dobila ime, podrazumeva ubrizgavanje specijalnih vitaminskih koktela i hranjivih i aktivnih supstanci u njega. Tako se direktno prilazi problematičnom delu kože i daje mu se ono što mu najviše i treba, efikasno i praktično. Read More

Ukoliko ste primetili da se boja vašeg osmeha promenila, te da vam se javljaju tamne fleke na zubima, sigurno je da ste poželeli izbeljivanje zuba i vraćanje nijanse niske bisera. Pre nego što vam otkrijemo koji su to sve načini za izbeljivanje zuba koje možete primeniti, pitamo vas da li ste imali neke od loših navika koje dovode do ove pojave i objašnjavamo zbog čega svaka od njih negativno utiče na boju zuba.

Read More

Erektilna disfunkcija se češće javlja muškarcima preko 40 godina, iako se može javiti i mlađima. Organizam stari i to je u neku ruku i normalno, mada je dokazano da muškarci i sa preko 70 godina mogu da dožive redovnu erekciju. Ovaj problem se javlja i kod ljudi koji su orkuženi stresnim situacijama kao i tim ljudima koji su češće nervozni.

Jednostavno – trudite se da kada dođe do čina odnosa – budete maksimalno skoncentrisani samo na taj momenat, izbacite iz glave sve stresne situacije koje ste doživeli tokom dana i posvetite pažnju direktno i samo Vašoj partnerki. A ono najbitnije, nikako nemojte da mislite o tome da li i koliko ćete uspeti da izdržite u krevetu. To ponovo stvara dodatnu nervozu i dovodi do erektilne disfunkcije. Naravno, stres i nervoza su na bavi psihe, dok erektilnu disfunkciju prouzrokuju i oboljenja srca i krvnih sudova, holesterol i još nekoliko sličnih bolesti. Read More

Oralno zdravlje i opšte zdravstveno stanje ne treba tumačiti kao zasebne celine. Nekada je teško odgovoriti na pitanje, šta je nastalo prvo, problemi u usnoj duplji ili neka sistemska bolest?!

Sve češće se danas prepoznaje i govori o tome da oralna infekcija, naročito parodontopatija, može uticati na tok i patogenezu brojnih sistemskih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, šećerna bolest, bakterijska upala pluća kao i niska porođajna težina. Postaje sve jasnije da usna duplja može da bude mesto porekla patogenih mikroorganizama koji se šire do udaljenih delova tela, naročito kod imunokompromitovanih domaćina, kao što su pacijenti koji boluju od malignih bolesti, dijabetesa ili reumatoidnog artritisa, kao i oni koji su na kortikosteroidima ili drugom imunosupresivnom terapijom.

Oralno zdravlje je od suštinskog značaja za opšte zdravlje i dobrobit u bilo kojoj fazi života. Zdrava usta omogućavaju normalnu ishranu organizma, ali utiču i na poboljšanje socijalne interakcije i povećanje samopouzdanja pojedinca. Usta takođe mogu da budu i ogledalo zdravlja ostatka našeg tela, dajući signale kod poremećaja zdravlja. Tako oralno zdravlje ima uticaja na opšte zdravlje i pojavu bolesti. Bakterije iz usta mogu da izazovu infekciju u drugim delovima tela, posebno kada je imuni sistem kompromitovan. Treba napomenuti da je i obrnuta situacija moguća, tj. sistemske bolesti mogu uticati i na oralno zdravlje (npr. smanjeni protok pljuvačke). Read More

Sindrom policističnih jajnika (PCOS) predstavlja jedan od najučestalijih endrokrinoloških poremećaja koji pogađa 15-20% mlađe ženske populacije, a najčešće se javlja u periodu adolescencije. Značajan  broj ženskih osoba pogođen je i u reproduktivnom dobu. Ovaj sindrom se smatra, pre svega, mutlisistemskim poremećajem jer je često udružen sa insulinskom rezistencijom, koja se direkto povezuje sa pojavom PCOS, hiperlipidemijom i dijabetesom tipa 2, kao direktne posledice. Što znači da su osobe pogođene ovim sindromom u povećanom riziku i od kardivaskularnih oboljenja ( moždanog i srčanog udara ).

Simptomi policističnih jajnika

Ovaj sindrom karakterišu : policističan izgled jajnika ( ispod kore se stvara veliki broj sićušnih šupljina ispunjenih tečnošću, odnosno ciste) koje su pod uticajem smanjenog lučenja FSH ( folikulostimulirajućeg hormona)  pa zbog toga ne sazrevaju, zatim anovulacija ili oligoovulacija ( odsustvo ili retka pojava) kao posledica dejstva hormona, uvećani jajnici što se dokazuje UZ, hiperandrogenizam (povišen nivo muških hormona), amenoreja ( izostanak menstrualnog ciklusa), hronični bol u donjem delu stomaka, hirzutizam ( pojačana maljavost), akne, seboreja, gojaznost što sve vodi ka pojavi poteškoća prilikom začeća ukoliko se ne leči na vreme. Read More

Dijagnostička metoda je svaka medicinska procedura koja se izvodi sa ciljem prevencije ili otkrivanja bolesti, postavljanja precizne dijagnoze bolesti i njenog praćenja.

Sa jedne strane, za postavljanje dijagnoze bolesti, ponekad je dovoljan samo osnovni fizikalni pregled koji lekar izvodi u svojoj ordinaciji uz eventualnu upotrebu osnovnih medicinskih aparata, poput stetoskopa. Sa druge strane, određene dijagnostičke metode zahtevaju ne samo složeniju opremu već i izvođenje u strogo kontrolisanim uslovima.

Dijagnostičke metode se mogu grubo podeliti u dve grupe:

– neinvazivne
– invazivne.

Neinvazivne dijagnostičke metode

U neinvazivne dijagnostičke metode ubrajaju se sve one metode pri čijem izvođenju ne dolazi do prekida kontinuiteta kože, nema kontakta sa vidljivim sluzokožama, niti sa unutrašnjošću šupljih organa koji na površini tela inače imaju svoje prirodne otvore.

Na primer fizikalni pregled, koji podrazumeva inspekciju, palpaciju, perkusiju i auskultaciju (obično srca i pluća uz pomoć stetoskopa), zatim merenje pulsa i krvnog pritiska, merenje telesne temperature, pregled usne duplje, ali i rendgengrafija, EKG, EEG, EMG itd. su samo neke od brojnih neinvazivnih dijagnostičkih metoda. Međutim, pregled bubne opne pomoću otoskopa, pregled unutrašnjosti nosa ili pak rektalni pregled ne spadaju u grupu neinvazivnih dijagnostičkih metoda.

Neke od najaktuelnijih dijagnostičkih metoda iz ove grupe su radiografija, ultrasonografija, kompjuterizovana tomografija i nuklearna magnetna rezonanca.

Radiografija (rentgen)

Radiografija (rentgen) je neinvazivna dijagnostička metoda koja se zasniva na korišćenju jonizujućih X zraka za snimanje različitih delova tela i organa. Osnovna je dijagnostička metoda kod ispitivanja koštano zglobnog sistema. Upotrebom ove metode se vrlo brzo dobijaju podaci o povredama, degenerativnim i zapaljenskim bolestima kostiju, deformitetima, tumorima i cistama koštano – zglobnog sistema.

Nezaobilazna je i u dijagnostici brojnih plućnih bolesti, poput, na primer, pneumonije, hronične opstruktivne bolesti pluća, pneumotoraksa, izliva u grudnoj šupljini, tumora pluća i grudnog koša, tuberkuloze, profesionalnih bolesti itd. Radiografija je od velikog značaja i kod bolova u stomaku, jer može da potvrdi sumnju na neko od sledećih stanja: pucanje creva, zastoj u pasaži crevnog sadržaja, kamen u mokraćnim putevima itd.  Read More

Sa površinom od 1,5 do 2 m² koža je najveći organ čoveka. Složene je strukture i ima dosta važnih funkcija. Zaštita je organizma prema spoljašnjoj sredini, ima ulogu u termoregulaciji, prijemu draži iz spoljašnje sredine, deo je imunološkog sistema i naravno ima estetski značaj.

Koža se sastoji od tri sloja, od spolja ka unutra: epiderma, derma i hipoderma. Znojne i lojne žlezde o kojima ćemo u članku govoriti nalaze se u epidermu.

Znojne žlezde

Znojne žlezde se dele na apokrine i ekrine žlezde.

Apokrine žlezde su deset puta veće od ekrinih. Počinju da funkcionišu posle puberteta. Nalaze se u predelu pazuha, anogenitalnom predelu, oko pupka, bradavica ali mogu biti rasute i po trbuhu, grudima i licu. Zanimljivo je da su mlečne žlezde u stvari modifikovane apokrine žlezde. Sekret stvaraju kontinuirano, a do izlučivanja dolazi usled mentalnih i emocionalnih stimulusa. Apokrini znoj se razlikuje od ekrinog jer sadrži organske materije kao što su amonijak, lipide, mlečnu kiselinu i dr. Bez mirisa je a neprijatan miris nastaje kasnije pod dejstvom bakterija. Apokrine žlezde kod čoveka nemaju nikakvu fiziološku funkciju osim što predstavljaju sekundarnu seksualnu karakteristiku. Read More

Nije neka tajna da je priroda možda i najbolji lek po ljudsko zdravlje. Od malena jedva čekamo da dođe leto da odemo ako je moguće na more. Verovatno ni sami nismo svesni šta nam se sve dobro desi u organizmu dok se brćkamo u slanoj vodi, ili sunčamo na plaži. Krenućemo od toga da samo udisanje morske vode olakšava disanje i naročito je dobra za ljude koji boluju od astme.

To se dešava jer je vazduh tada zasićen negativnim jonima i ozonom koji pomažu pri jačanju imuniteta i poboljšanju koncentracije. U moru se nalazi natrijum, kalcijum, magnezijum, kalijum, silicijum, jod, fluor, brom, pa čak srebro i zlato. Kad se sve to obuhvati mi prisustvom u moru kroz kožu obogaćujemo sve elemente važne za naš život i zdravo funkcionisanje.  Read More

O zagađenju se naširoko i naveliko govori širom planete, naročito u savremenom dobu. Razni aktivisti, nevladine organizacije, stručnjaci za ekologiju često govore o aspektima zagađivanja okoline, životnog prostora, planete generalno. Čini se, ipak, da se pored svih napora i želja da se ukaže na postojeće problem, vrlo često ispušta jedan od suštinskih zagađivača planete ali i mentalnog zdravlja civilizacije.

Naslutićete, reč je svakako o fenomenu buke, za koji bi se iako je već vekovima aktuelan, moglo kazati da je  plod poslednjih izdanaka civilizacije. Ne može se sa sigurnošću tvrditi da je dvadeseti vek u živote ljudi instalirao buku kao osnovni problem ali se sigurno buka može povezati sa tehnološkim napretkom civilizacije. Read More

Navikavanje na nošu je proces obuke malog deteta da koristi nošu ili šolju pri mokrenju i defekaciji. Nekada su naše bake i pre prve godine stavljale decu na nošu, ali danas je starosna granica značajno pomerena zbog komfora jednokratnih pelena, i stava da prerano navikavanje može biti štetno za psihološki razvoj deteta. Vreme koje je najpogodnije za navikavanje deteta na korišćenje noše, kako smatraju današnji stručnjaci je između jedne i tri godina. Većina dece će prvo naučiti kako da vrši veliku nuždu, tj. da kontroliše pražnjenje creva pre nego mokrenje iz bešike. Dečaci nešto kasnije usvajaju ovu veštinu od devojčica.

U procesu privikavanja na nošu jako je važna saradnja između deteta i roditelja ili negovatelja, a takođe mora postojati određena doslednost kod roditelja. Važno je ostati pozitivan, čak i kod neuspeha koji se ponavljaju i uvek koristiti nagradu umesto kazne svaki put kad dođe do uspeha. Ne treba kažnjavati dete jer će ga to obeshrabiti, i uliti mu strah i odbojnost prema noši, već se ceo proces mora detetu tako približiti da bude prijatan. Može biti od koristi gledanje crtanih filmova ili slika beba koje koriste nošu, kupovina lutke koja takođe ima svoju nošu ili posmatranje starijeg brata ili sestre kako bez problema obavljaju ovaj zadatak. Možemo takođe detetu pustiti pesmice koje voli, odnosno koje ga umiruju i ceo ovaj proces čine prijatnijim. Podstičite dete rečima da će i ono biti veliko kad nauči da piški i kaki u nošu. Takođe, roditelji mogu i sopstvenim primerom da motivišu dete, govoreći mu kako i oni to rade u “velikoj noši”. Nekada dete ima potrebu da se osami i na neki način sakrije dok vrši veliku nuždu, pa u ovim situacijama nije loše dete staviti u neki skriveni kutak u sobi.

Za odvikavanje je neophodna kako detetova fizička, tako i psihička spremnost. Ne postoji nešto kao što je savršeno vreme za navikavanje, treba osluškivati dete i proceniti kada je ono spremno. Postoji određeni broj znakova na osnovu kojih ćete znati kada je pravo vreme: Read More

Adisonova bolest je redak, hronični, endokrini poremećaj u kome nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno hormona koji se luče u kori nadbubrega (glukokortikoidi, mineralokortikoidi i androgeni). Stopa javljanja Adisonove bolesti je 1: 100000. Najčešće se javlja kod odraslih između 30 i 50 god.starosti. Odlikuje je veliki broj relativno nespecifičnih simptoma, posebno na početku bolesti, kao što su bol u stomaku ili opšta slabost. Međutim, kako bolest uzima maha, simptomi mogu biti veoma izraženi i dovesti do Adisonove krize, sa veoma niskim krvnim pritiskom, kao i do nastanka kome.

Uzrok nastanka bolesti može biti patološki proces na nadbubrežnim žlezdama, i tada govorimo o primarnoj adrenalnoj insuficijenciji; bolest može nastati i autoimuno, uzrok može biti infekcija i mnogi drugi. Read More

Čir (ulkus) predstavlja eroziju sluzokože želuca ili početnog dela dvanestopalačnog creva. Javlja se kao rezultat kaustičnog efekta želudačne kiseline i pepsina na lumen želuca ili dvanestopalačnog creva (početni deo tankog creva).

Nastaje nekroza na tom delu sluzokože koja je veća od 0.5 cm. Bakterija Helicobakter pilori je jedan od najčešćih uzroka. Čir može takođe biti uzrokovan ili pogoršan lekovima kao što su aspirin, brufen i drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi. Read More

U ovom postu probaćemo da izneseno neke od najboljih praksi stručnjaka za krizne situacije, te procedure koje se moraju uraditi pre povratka u dom nakon poplave. Iako je prividno najveća opasnost prošla, kada se voda povuče i dalje postoje mnoge opasnosti koje se moraju adekvatno tretirati.

Ono što je najbitnije u ovakvim situacijama je pridržavanje uputstava i saveta koje vlasti u konsultaciji sa stručnjacima nalažu preko emisija i radio stanica za informisanje. Jedino tako imaćete optimalnu bezbednost  tokom prevazilaženja poteškoća i nedaća koje su vas zadesile.  Drugim rečima, ponovimo još jednom, pridržavajte se zvaničnih stavova aktuelnih institucija bez odstupanja i vaš povratak neće biti ugrožen. Read More

Katarakta ili siva mrena je stanje koje karakteriše različiti stepen zamućenja sočiva do potpunog gubitka prozirnosti. Očno sočivo po rođenju je maksimalno prozirno a vid jasan. Ona je najčešći razlog za gubitak vida ljudi preko 50 godina starosti. Slabljenje vida je postepeno i traje godinama. Najčešće sa godinama dolazi do senilne odnosno staračke katarakte.

Osnovna uloga sočiva u oku je da prelama svetlosne zrake i učestvuje u akomodaciji odnosno prilagođavanju oka da vidi bliski predmet jasno. Starenjem dolazi do slabljenja akomodacionih osobina sočiva i nastaje staračka dalekovidost odnosno presbiopia; dobar vid na daljinu ali za vid na blizinu su potrebne naočare. Sa godinama, usled metaboličkih promena i smanjenog udela vode u sočivu, ono postaje manje prozirno, sivkasto, što i samo ime ovog oboljenja oka kaže. Predeo zenice kod katarakte dobija beličastu nijansu, a sočivo postaje neprozirno, javljaju se zamagljenja, mrlje i sl. Usled ovog zamućenja vid postepeno slabi do potpunog slepila. Međutim, danas se ne čeka da bolest toliko uznapreduje, već se obolelo oko operiše na vreme.

Faktori rizika za nastanak katarakte su: nasleđe, pušenje, konzumiranje većih količina alkohola, loša ishrana, metaboličke bolesti od kojih je najznačajnija šećerna bolest, zračenje, nelečen povišen krvni pritisak, trauma oka, određeni lekovi (npr.dugotrajna upotreba kortikosteroida), druga oboljenja oka kao što je glaukom, zatim starenje i td. Može se pojaviti u svakom životnom dobu, čak i kod beba usled nekih infekcija u trudnoći i takvu kataraktu nazivamo urođenom. Međutim kod najvećeg procenta ljudi reč je upravo o senilnoj katarakti. Read More