Sindrom policističnih jajnika (PCOS) predstavlja jedan od najučestalijih endrokrinoloških poremećaja koji pogađa 15-20% mlađe ženske populacije, a najčešće se javlja u periodu adolescencije. Značajan  broj ženskih osoba pogođen je i u reproduktivnom dobu. Ovaj sindrom se smatra, pre svega, mutlisistemskim poremećajem jer je često udružen sa insulinskom rezistencijom, koja se direkto povezuje sa pojavom PCOS, hiperlipidemijom i dijabetesom tipa 2, kao direktne posledice. Što znači da su osobe pogođene ovim sindromom u povećanom riziku i od kardivaskularnih oboljenja ( moždanog i srčanog udara ).

Simptomi policističnih jajnika

Ovaj sindrom karakterišu : policističan izgled jajnika ( ispod kore se stvara veliki broj sićušnih šupljina ispunjenih tečnošću, odnosno ciste) koje su pod uticajem smanjenog lučenja FSH ( folikulostimulirajućeg hormona)  pa zbog toga ne sazrevaju, zatim anovulacija ili oligoovulacija ( odsustvo ili retka pojava) kao posledica dejstva hormona, uvećani jajnici što se dokazuje UZ, hiperandrogenizam (povišen nivo muških hormona), amenoreja ( izostanak menstrualnog ciklusa), hronični bol u donjem delu stomaka, hirzutizam ( pojačana maljavost), akne, seboreja, gojaznost što sve vodi ka pojavi poteškoća prilikom začeća ukoliko se ne leči na vreme. Read More

Dijagnostička metoda je svaka medicinska procedura koja se izvodi sa ciljem prevencije ili otkrivanja bolesti, postavljanja precizne dijagnoze bolesti i njenog praćenja.

Sa jedne strane, za postavljanje dijagnoze bolesti, ponekad je dovoljan samo osnovni fizikalni pregled koji lekar izvodi u svojoj ordinaciji uz eventualnu upotrebu osnovnih medicinskih aparata, poput stetoskopa. Sa druge strane, određene dijagnostičke metode zahtevaju ne samo složeniju opremu već i izvođenje u strogo kontrolisanim uslovima.

Dijagnostičke metode se mogu grubo podeliti u dve grupe:

– neinvazivne
– invazivne.

Neinvazivne dijagnostičke metode

U neinvazivne dijagnostičke metode ubrajaju se sve one metode pri čijem izvođenju ne dolazi do prekida kontinuiteta kože, nema kontakta sa vidljivim sluzokožama, niti sa unutrašnjošću šupljih organa koji na površini tela inače imaju svoje prirodne otvore.

Na primer fizikalni pregled, koji podrazumeva inspekciju, palpaciju, perkusiju i auskultaciju (obično srca i pluća uz pomoć stetoskopa), zatim merenje pulsa i krvnog pritiska, merenje telesne temperature, pregled usne duplje, ali i rendgengrafija, EKG, EEG, EMG itd. su samo neke od brojnih neinvazivnih dijagnostičkih metoda. Međutim, pregled bubne opne pomoću otoskopa, pregled unutrašnjosti nosa ili pak rektalni pregled ne spadaju u grupu neinvazivnih dijagnostičkih metoda.

Neke od najaktuelnijih dijagnostičkih metoda iz ove grupe su radiografija, ultrasonografija, kompjuterizovana tomografija i nuklearna magnetna rezonanca.

Radiografija (rentgen)

Radiografija (rentgen) je neinvazivna dijagnostička metoda koja se zasniva na korišćenju jonizujućih X zraka za snimanje različitih delova tela i organa. Osnovna je dijagnostička metoda kod ispitivanja koštano zglobnog sistema. Upotrebom ove metode se vrlo brzo dobijaju podaci o povredama, degenerativnim i zapaljenskim bolestima kostiju, deformitetima, tumorima i cistama koštano – zglobnog sistema.

Nezaobilazna je i u dijagnostici brojnih plućnih bolesti, poput, na primer, pneumonije, hronične opstruktivne bolesti pluća, pneumotoraksa, izliva u grudnoj šupljini, tumora pluća i grudnog koša, tuberkuloze, profesionalnih bolesti itd. Radiografija je od velikog značaja i kod bolova u stomaku, jer može da potvrdi sumnju na neko od sledećih stanja: pucanje creva, zastoj u pasaži crevnog sadržaja, kamen u mokraćnim putevima itd.  Read More

Sa površinom od 1,5 do 2 m² koža je najveći organ čoveka. Složene je strukture i ima dosta važnih funkcija. Zaštita je organizma prema spoljašnjoj sredini, ima ulogu u termoregulaciji, prijemu draži iz spoljašnje sredine, deo je imunološkog sistema i naravno ima estetski značaj.

Koža se sastoji od tri sloja, od spolja ka unutra: epiderma, derma i hipoderma. Znojne i lojne žlezde o kojima ćemo u članku govoriti nalaze se u epidermu.

Znojne žlezde

Znojne žlezde se dele na apokrine i ekrine žlezde.

Apokrine žlezde su deset puta veće od ekrinih. Počinju da funkcionišu posle puberteta. Nalaze se u predelu pazuha, anogenitalnom predelu, oko pupka, bradavica ali mogu biti rasute i po trbuhu, grudima i licu. Zanimljivo je da su mlečne žlezde u stvari modifikovane apokrine žlezde. Sekret stvaraju kontinuirano, a do izlučivanja dolazi usled mentalnih i emocionalnih stimulusa. Apokrini znoj se razlikuje od ekrinog jer sadrži organske materije kao što su amonijak, lipide, mlečnu kiselinu i dr. Bez mirisa je a neprijatan miris nastaje kasnije pod dejstvom bakterija. Apokrine žlezde kod čoveka nemaju nikakvu fiziološku funkciju osim što predstavljaju sekundarnu seksualnu karakteristiku. Read More

Nije neka tajna da je priroda možda i najbolji lek po ljudsko zdravlje. Od malena jedva čekamo da dođe leto da odemo ako je moguće na more. Verovatno ni sami nismo svesni šta nam se sve dobro desi u organizmu dok se brćkamo u slanoj vodi, ili sunčamo na plaži. Krenućemo od toga da samo udisanje morske vode olakšava disanje i naročito je dobra za ljude koji boluju od astme.

To se dešava jer je vazduh tada zasićen negativnim jonima i ozonom koji pomažu pri jačanju imuniteta i poboljšanju koncentracije. U moru se nalazi natrijum, kalcijum, magnezijum, kalijum, silicijum, jod, fluor, brom, pa čak srebro i zlato. Kad se sve to obuhvati mi prisustvom u moru kroz kožu obogaćujemo sve elemente važne za naš život i zdravo funkcionisanje.  Read More

O zagađenju se naširoko i naveliko govori širom planete, naročito u savremenom dobu. Razni aktivisti, nevladine organizacije, stručnjaci za ekologiju često govore o aspektima zagađivanja okoline, životnog prostora, planete generalno. Čini se, ipak, da se pored svih napora i želja da se ukaže na postojeće problem, vrlo često ispušta jedan od suštinskih zagađivača planete ali i mentalnog zdravlja civilizacije.

Naslutićete, reč je svakako o fenomenu buke, za koji bi se iako je već vekovima aktuelan, moglo kazati da je  plod poslednjih izdanaka civilizacije. Ne može se sa sigurnošću tvrditi da je dvadeseti vek u živote ljudi instalirao buku kao osnovni problem ali se sigurno buka može povezati sa tehnološkim napretkom civilizacije. Read More

Navikavanje na nošu je proces obuke malog deteta da koristi nošu ili šolju pri mokrenju i defekaciji. Nekada su naše bake i pre prve godine stavljale decu na nošu, ali danas je starosna granica značajno pomerena zbog komfora jednokratnih pelena, i stava da prerano navikavanje može biti štetno za psihološki razvoj deteta. Vreme koje je najpogodnije za navikavanje deteta na korišćenje noše, kako smatraju današnji stručnjaci je između jedne i tri godina. Većina dece će prvo naučiti kako da vrši veliku nuždu, tj. da kontroliše pražnjenje creva pre nego mokrenje iz bešike. Dečaci nešto kasnije usvajaju ovu veštinu od devojčica.

U procesu privikavanja na nošu jako je važna saradnja između deteta i roditelja ili negovatelja, a takođe mora postojati određena doslednost kod roditelja. Važno je ostati pozitivan, čak i kod neuspeha koji se ponavljaju i uvek koristiti nagradu umesto kazne svaki put kad dođe do uspeha. Ne treba kažnjavati dete jer će ga to obeshrabiti, i uliti mu strah i odbojnost prema noši, već se ceo proces mora detetu tako približiti da bude prijatan. Može biti od koristi gledanje crtanih filmova ili slika beba koje koriste nošu, kupovina lutke koja takođe ima svoju nošu ili posmatranje starijeg brata ili sestre kako bez problema obavljaju ovaj zadatak. Možemo takođe detetu pustiti pesmice koje voli, odnosno koje ga umiruju i ceo ovaj proces čine prijatnijim. Podstičite dete rečima da će i ono biti veliko kad nauči da piški i kaki u nošu. Takođe, roditelji mogu i sopstvenim primerom da motivišu dete, govoreći mu kako i oni to rade u “velikoj noši”. Nekada dete ima potrebu da se osami i na neki način sakrije dok vrši veliku nuždu, pa u ovim situacijama nije loše dete staviti u neki skriveni kutak u sobi.

Za odvikavanje je neophodna kako detetova fizička, tako i psihička spremnost. Ne postoji nešto kao što je savršeno vreme za navikavanje, treba osluškivati dete i proceniti kada je ono spremno. Postoji određeni broj znakova na osnovu kojih ćete znati kada je pravo vreme: Read More

Adisonova bolest je redak, hronični, endokrini poremećaj u kome nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno hormona koji se luče u kori nadbubrega (glukokortikoidi, mineralokortikoidi i androgeni). Stopa javljanja Adisonove bolesti je 1: 100000. Najčešće se javlja kod odraslih između 30 i 50 god.starosti. Odlikuje je veliki broj relativno nespecifičnih simptoma, posebno na početku bolesti, kao što su bol u stomaku ili opšta slabost. Međutim, kako bolest uzima maha, simptomi mogu biti veoma izraženi i dovesti do Adisonove krize, sa veoma niskim krvnim pritiskom, kao i do nastanka kome.

Uzrok nastanka bolesti može biti patološki proces na nadbubrežnim žlezdama, i tada govorimo o primarnoj adrenalnoj insuficijenciji; bolest može nastati i autoimuno, uzrok može biti infekcija i mnogi drugi. Read More

Čir (ulkus) predstavlja eroziju sluzokože želuca ili početnog dela dvanestopalačnog creva. Javlja se kao rezultat kaustičnog efekta želudačne kiseline i pepsina na lumen želuca ili dvanestopalačnog creva (početni deo tankog creva).

Nastaje nekroza na tom delu sluzokože koja je veća od 0.5 cm. Bakterija Helicobakter pilori je jedan od najčešćih uzroka. Čir može takođe biti uzrokovan ili pogoršan lekovima kao što su aspirin, brufen i drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi. Read More

U ovom postu probaćemo da izneseno neke od najboljih praksi stručnjaka za krizne situacije, te procedure koje se moraju uraditi pre povratka u dom nakon poplave. Iako je prividno najveća opasnost prošla, kada se voda povuče i dalje postoje mnoge opasnosti koje se moraju adekvatno tretirati.

Ono što je najbitnije u ovakvim situacijama je pridržavanje uputstava i saveta koje vlasti u konsultaciji sa stručnjacima nalažu preko emisija i radio stanica za informisanje. Jedino tako imaćete optimalnu bezbednost  tokom prevazilaženja poteškoća i nedaća koje su vas zadesile.  Drugim rečima, ponovimo još jednom, pridržavajte se zvaničnih stavova aktuelnih institucija bez odstupanja i vaš povratak neće biti ugrožen. Read More

Katarakta ili siva mrena je stanje koje karakteriše različiti stepen zamućenja sočiva do potpunog gubitka prozirnosti. Očno sočivo po rođenju je maksimalno prozirno a vid jasan. Ona je najčešći razlog za gubitak vida ljudi preko 50 godina starosti. Slabljenje vida je postepeno i traje godinama. Najčešće sa godinama dolazi do senilne odnosno staračke katarakte.

Osnovna uloga sočiva u oku je da prelama svetlosne zrake i učestvuje u akomodaciji odnosno prilagođavanju oka da vidi bliski predmet jasno. Starenjem dolazi do slabljenja akomodacionih osobina sočiva i nastaje staračka dalekovidost odnosno presbiopia; dobar vid na daljinu ali za vid na blizinu su potrebne naočare. Sa godinama, usled metaboličkih promena i smanjenog udela vode u sočivu, ono postaje manje prozirno, sivkasto, što i samo ime ovog oboljenja oka kaže. Predeo zenice kod katarakte dobija beličastu nijansu, a sočivo postaje neprozirno, javljaju se zamagljenja, mrlje i sl. Usled ovog zamućenja vid postepeno slabi do potpunog slepila. Međutim, danas se ne čeka da bolest toliko uznapreduje, već se obolelo oko operiše na vreme.

Faktori rizika za nastanak katarakte su: nasleđe, pušenje, konzumiranje većih količina alkohola, loša ishrana, metaboličke bolesti od kojih je najznačajnija šećerna bolest, zračenje, nelečen povišen krvni pritisak, trauma oka, određeni lekovi (npr.dugotrajna upotreba kortikosteroida), druga oboljenja oka kao što je glaukom, zatim starenje i td. Može se pojaviti u svakom životnom dobu, čak i kod beba usled nekih infekcija u trudnoći i takvu kataraktu nazivamo urođenom. Međutim kod najvećeg procenta ljudi reč je upravo o senilnoj katarakti. Read More

Kako je naš sajt posvećen zdravom životu i lepom izgledu, evo korišćenjem jedne inverzne tehnike edukacije 8 najčešćih grešaka koje možete napraviti u procesu mršavljenja.

IZGLADNJUJETE SE

Ukoliko preterano smanjite kalorije naročito one koje dolaze iz proteina stavljate vaše telo u poziciju da se bori za opstanak. U tom slučaju telo radije čuva masne naslage nego što ih troši. Pored toga počeće da koristi aminokiseline iz mišićnog tkiva i da ih troši za energiju. Na taj način vaš metabolizam će se usporiti i sve teže ćete biti u stanju da smršate. Nasuprot tome, što više mišića imate brži će vam biti metabolizam i teže ćete nabacivati masno tkivo.

Rešenje: Uspešno mršavljenje podrazumeva smanjivanje kalorija i to za oko 500 Kcal dnevno za početak. Donja granica za smanjenje kalorija ne sme biti ispod 1.600-1.800 Kcal. Takođe, ne smete smanjiti unos proteinske hrane, baš naprotiv, morate je povećati.

UDIŠETE HRANU

Ukoliko ste jedan od onih ljudi koji jede vrlo brzo i halapljivo onda imate problem. Dok vaš mozak shvati da više niste gladni pojeli ste toliko hrane da hoćete da eksplodirate.

Rešenje: probajte sledeću proceduru tokom sledećeg obroka. Nakon svakog zalogaja koji sažvaćete i progutate spustite pribor za jelo i progutate gutljaj vode. Tokom cele procedure treba da merite trajanje ovakvog obroka. Zatim sledeći obrok podesite tako da traje identično, ali bez ovako komplikovane procedure. Takođe, možete da probate da razgovarate sa nekim dok jedete što će takođe produžiti vreme obroka.
Read More

Naša jetra je veoma dobroćudan organ koji lako oprašta naše manje grehove… Ali ako se jave alarmni signali jetre koja se s pravom smatra stanicom za prečišćavanje organizma moraju biti znak za uzbunu i odlazak lekaru. Jetru ugrožavaju velike količine alkohola i masti koje čovek unosi u organizam, ali i virusi hepatitisa.

Svi ovi faktori mogu dovesti i do raka jetre koji postaje sve češće oboljenje na našim prostorima. Naravno postoje i drugi faktori kao što je genetsko nasleđe gde ne možemo ništa da promenimo. Rana dijagnostika, kao i kod svakog tumora značajno povećava šanse za izlečenje.Veoma je povoljno što rak jetre za razliku od drugih tumora veoma retko daje metsataze.

Sta možemo danas da preduzmemo protiv raka jetre?

Najuspešniji način još uvek je operativno odstranjivanje tumora – karcinoma ćelija jetre. Zračenje i ciljani lekovi za uništavanje malignih ćelija su manje efikasni. U slučajevima kada se hirurškim putem ne može dohvatiti tumor, moguće je pokušati sa izglađivanjem tumora pomoću hemoembolizacije: pomoću katetera se lekovi protiv raka ubrizgavaju direktno u tumor čime se onemogućava dotok krvi do kanceroznog mesta. Read More

U osteoporozi dolazi do gubitka koštane mase, kosti postaju krhke i sklone frakturi (prelomu). Reč je o tihoj bolesti jer ne postoje karakteristični i jasni simptomi već se bolest najčešće otkriva u već poodmaklom stadijumu, pojavom preloma usled minimalnog opterećenja. Ovo se dešava jer osteoblasti, zaduženi za izgradnju kosti više nisu u stanju da prate razgradnju koju vrše osteoklasti i obnove kost. Kako se ovo stanje dešava najčešće u starijem životnom dobu, to je mogućnost zarastanja preloma jako otežana, a operacija nekada kontraindikovana, i dolazi do invaliditeta.

Žena je zaštićena u reroduktivnom periodu; a nakon ovog perioda naglo se smanjuje količina hormona estrogena, kosti postaju šupljikave i njihova gustina opada. Veruje se da svaka četvrta žena u postmenopauzi boluje od ove bolesti, međutim retko je toga i svesna.

Čest je slučaj da bolest bude otkrivena tek nakon preloma, najčešće onih kostiju koje trpe najjači pritisak, a to su kosti kuka ili ručnog zgloba. Česte su i mikrofrakture kostiju kičme te dolazi do smanjenja visine i deformacije kičmenog stuba, i sledstvene pogrbljenosti odnosno kifoze. Žene sklonije osteoporozi su one koje su rano ušle u menopauzu, one kojima su iz nekog razloga odstranjeni jajnici pre 40-te godine, kao i one koje nisu rađale. Read More

Po definiciji higijena je skup opštih, konkretnih i praktičnih procedura koji garantuju zdravlje i čistoću. U skladu sa tim treba lokalizovati najkritičnije tačke koje mogu biti potencijalni izvor zaraze. Pored standardnih izvora bakterija kao što je novac, efekat prljavih ruku, leglo bakterija veoma često ume da bude i savremena elektronika uobličena u telefonima, notepad uređajima, digitalnim aparatima i slično.

Činjenica je da su mobilni telefoni izloženi skoro svim oblicima prljavštine, stalno se motaju po džepovima, torbicama, u dodiru sa novcem i koječime govori da njima treba posvetiti dodatnu pažnju.

Postoji više studija da po diverzitetu bakterija (broju različitih vrsta) jedan mobilni telefon ima više bakterija na sebi nego prosečna WC šolja. Imajte stalno na umu ovu činjenicu.

U cilju smanjivanja mogućnosti prenosa svih oblika zaraze, ali i dužeg života vašeg mobilnog evo nekoliko saveta koje vredi uražnjivati:

1. Uredno vršite dezinfekciju svog mobilnog ljubimca. Odličan alat za ovu svrhu su specijalizovane bezalkoholne maramice za elektorniku. Malim kružnim pokretima lagano pređite ceo aparat sa posebnom pažnjom na ivice. Imajte na umu da standardni deterdženti i klasične alkoholne maramice mogu trajno izbrisati natpise na plastici, dugmićima odnosno oštetiti plastiku. Read More

Porođaj je prošao, konačno je došlo na svet dugo isčekivano biće. Osećate se iscrpljeno ali u isto vreme gorite od ushićenosti da prvi put uzmete u naručje vaše čedo. Ako je to moguće u bolnici u kojoj ste se porodili, uzmite vašu bebu odmah po rođenju. Neka oseti vašu toplinu, neka čuje glas koji prepoznaje, neka uvidi da nije sama, iako je izašla iz sigurnog okruženja koje joj je devet meseci pružala vaša materica.

Stavite je na svoje grudi. Vaša beba će odmah instinktivno da potraži bradavicu. Pustite je da vuče i stimuliše proizvodnju mleka, iako najverovatnije još uvek nema ni kapi.

U prvim danima se u maloj količini izlučuje posebno hranljivo mleko – kolostrum, bogato hranljivim materijama (minerali, vitamini, masti, proteini, aminokiseline…) i antitelima i deluje kao prirodna vakcina za vašu bebu. Read More